BEOGRAD, U Srbiji se, prema procjenama stručnjaka, godišnje “opere” između jedne i dve milijarde evra, što je oko pet odsto bruto društvenog proizvoda.
„Proces privatizacije je i u Srbiji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, jedan od načina pranja novca. Ne znači da je svaka privatizacija finansirana novcem stečenim kriminalom, ali je svakako u ovom procesu bilo klasičnih slučajeva pranja para“, kaže Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.
Prema njegovim riječima, privatizacija je, kao pokušaj legalizovanja imovine stečene vršenjem krivičnih djela, bila atraktivna, posebno za organizovane kriminalne grupe. „Zastupljeni su i domaći i strani ’perači novca’. Istine radi, domaći prljavi kapital je često maskiran preko različitih of šor zona“, ističe Vujičić.
Of šor destinacije su mjesta na kojima se uz poreske olakšice može i legalno poslovati, ali je problem što se često koristi i za nedozvoljene transakcije, kao i za prikrivanje pravih vlasnika i porijekla kapitala.
Poseban problem u Srbiji predstavlja novac koji je početkom devedesetih iznošen iz zemlje u kešu i polagan na račune of šor firmi koji nisu otvarani u zemljama gde su registrovane te firme nego u nekoj od susjednih država. Dobar dio tih sredstava vratio se u zemlju kroz proces privatizacije, a porijeklo para prikazivano je kao profit of šor kompanije. Omiljene destinacije srpskih “perača” svih ovih godina bili su Kipar, Sejšeli, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn…
Uprava za sprečavanje pranja novca, prema tvrdnji njenog direktora, godišnje “otvori” oko 60 predmeta za koje postoji sumnja da se radi o pranju para.
„Prema podacima iz sudova, trenutno ima deset osuđujućih presuda za krivično delo pranje novca, od kojih je pet pravosnažno. Pre dve godine, imali smo samo dve prvostepene osuđujuće presude, tako da se jasno vidi ostvaren napredak. Napominjem da veliki deo naših predmeta tužilaštva kvalifikuju kao poresku utaju i zloupotrebu položaja u privredi“, kaže on.
Uprava za sprečavanje pranja novca, inače, trenutno pomaže i novoformiranu Jedinicu za finansijske istrage Ministarstva unutrašnjih poslova u cilju efikasnije primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih djela. Po novom zakonu je tako mnogo efikasnija kontrola banaka, osiguranja, lizing kompanija, računovođa ili agencija za promet nekretnina.
„Oni su u obavezi da primenjuju analizu rizika prilikom ulaska u poslovni odnos sa klijentima. Za građane je jako bitno da znaju da se primenom tog zakona štite, pre svega, njihovi interesi, jer mogu da budu sigurni da, na primer, banka neće zloupotrebiti sredstva koja su uložili“, ističe direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksanrad Vujačić. B92