NOVI SAD, Sektor informacionih tehnologija je grana privrede koja se najbrže razvija u odnosu na druge privredne grane i gde se konstanto bilježe dobri rezultati poslovanja.
Novi Sad u tom pogledu prednjači u odnosu na druge gradove, pa i na srpsku prestonicu, uzimajući u obzir broj zaposlenih i brojnost kompanija.
Novosadske kompanije iz IT sektora ostvare više od stotinu miliona evra godišnje od izvoza softvera. Samo u Novom Sadu posluje više od dvije stotine domaćih i stranih IT kompanija, u kojima radi preko 4.000 inženjera.
– To je više od polovine zaposlenih u IT sektoru u Srbiji – kaže član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević.
– U ovom trenutku Novi Sad bi mogao zaposliti još 4.000 inženjera informacionih tehnologija, ali trenutno tih kadrova na novosadskom Tržištu rada nema. Grad Novi Sad je kod Ministarstva prosvete pokrenuo inicijativu za povećanje kvote upisa studenata na Univerzitetu u Novom Sadu za smerove za koje među mladima vlada interesovanje i čijim bi završetkom nakon studija odmah mogli da nađu posao.-
Po njegovim riječima, veliki podstrek u razvoju IT sektora biće izgradnja naučno-tehnološkog parka a ta investicija, očekuje se, treba da bude gotova već naredne godine.
– Objekat treba da bude površine 29.000 kvadratnih metara, od kojih 10.000 kvadrata treba da zauzmu učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka, a ostatak prostora biće namenjen za kompanije iz IT sektora koje bi, po predviđanjima, zaposlile oko 30.000 mladih inženjera.-
Po podacima Vojvođanskog IT klastera, u pokrajini ima oko 400 kompanija iz te oblasti, ali je Novi Sad najjači u pogledu brojnosti firmi, uposlenih i prihoda koji ostvare. Vojvođanski IKT klaster okuplja 35 kompanija iz Novog Sada, Vojvodina i Beograda i reprezentativni je uzorak cijelog sektora.
Kompanije iz tog klaster pokrivaju širok spektar, kako vertikalnih tržišta, tako i horizontalnih tehnologija i procesa za koja nalaze rešenja.
– IT kompanije prirodno gravitiraju urbanim centrima, zbog dostupnosti internet infrastrukture i kadrova koji stižu iz univerzitetskih centara – kaže direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja.
– Oko 70 odsto kompanija u Srbiji uglavnom se bave autsorsing uslugama pa je to još uvek pretežni poslovni model, zasnovan na potrebama stranih klijenata za uslužnim razvojem softvera. Sve je prisutniji i poslovni model proizvodnje gotovih rešenja za svetska tržišta, koji nosi veći rizik, ali ako je proizvod uspešan, donosi i veću zaradu.-
Zarada u IT sektoru, kaže Šolaja, premašuje primanja u većini drugih oblasti privrede, mada je i dalje niža nego na Zapadu.
– Ipak, treba uzeti u obzir ne samo nominalne iznose već i cenu života, standard i drugo. Tako imamo i primera da stranci dolaze u Novi Sad da rade u našim kompanijama kao programeri jer s platom ovde imaju isti standard, a u nekim stvarima i veći nego s većom platom u zemlji iz koje dolaze – navodi Šolaja.
On ističe da Srbija mora više da ulaže u domaću potrošnju za IT. Ta ulaganja sada iznose svega 60 evra po glavi stanovnika. U Hrvatskoj je to 200 evra, a EU prosjek je 800 evra. Dnevnik