SARAJEVO – U BiH se u periodu 2021-2023. godine očekuje postepeni oporavak, sa prosječnom stopom ekonomskog rasta od oko tri odsto na godišnjem nivou – ove godine 2,5 odsto, naredne 3,1 odsto, a 2023. 3,4 odsto, navodi se u dokumentu Program ekonomskih reformi za period 2021-2023. godine Direkcije za ekonomsko planiranje BiH.
Iz Direkcije navode da preduslov realizacije navedenih projekcija predstavlja prevazilaženje novonastalih okolnosti izazvanih pandemijom virusa korona u što kraćem roku, poboljšanje međunarodnog ekonomskog okruženja kao i implementacija kako interventnih tako i strukturnih reformi u zemlji, kako bi se ojačao doprinos internih dinamika u ekonomskom rastu u BiH.
“Pretpostavlja se da bi ključni oslonac ekonomskog rasta tokom ovog perioda trebalo da predstavlja domaća tražnja kroz povećanje privatne potrošnje i investicija“, navodi se u ovom dokuementu.
Povećanje ukupne ekonomske aktivnosti u zemlji uz očekivano povećanja industrijske proizvodnje i građevinskih radova praćeno povećanjem broja zaposlenih i prihoda od izvoza, kako se navodi, trebalo bi rezultovati povećanjem raspoloživog dohotka građana, a samim tim i povećanjem privatne potrošnje koja će kao i prethodnih godina predstavljati ključni oslonac ekonomskog rasta.
Iz Direkcije dodaju da se u pomenutom periodu u BiH očekuje prosječna stopa rasta privatne potrošnje od oko dva odsto /ove godine 1,9 odsto, naredne 2,1 odsto, a 2023. 2,2 odsto/.
Imajući u vidu visok nivo javne potrošnje u okviru BDP-a u BiH i napore koji se ulažu kroz proces fiskalne konsolidacije u zemlji, u dokumentu se navodi da se tokom ovog perioda očekuje postepena stabilizacija javnih finansija kroz smanjenje javnih rashoda i istovremeno povećanje javnih prihoda kako bi se ograničio rast javne potrošnje.
“Značajno opterećenje kada su u pitanju javne finansije u BiH moglo bi predstavljati vrlo izvjesno povećanje javnog duga koji je direktna posljedica kovida-19 i biće vidljivija u srednjem roku“, ističe se u Programu ekonomskih reformi i dodaje da se u periodu 2021-2023. godina očekuje tek blagi rast javne potrošnje od 0,3 odsto na godišnjem nivou /ove godine minus 0,2 odsto, naredne 0,7 odsto, a 2023. 0,5 odsto/.
U dokumentu se navodi da bi investicije, uz poboljšanje poslovnog ambijenta, za razliku od prethodnih godina, mogle imati značajniji rast, a samim tim i veći doprinos u očekivanom rastu BDP-a.
U periodu 2021-2023. godine u BiH se očekuje povećanje ukupnih investicija po prosječnoj godišnjoj stopi rasta od oko 7,5 odsto /ove godine 5,7 odsto, naredne 8,7 odsto, a 2023. godine 7,7 odsto/.
“Stabilno eksterno okruženje uz unapređenje industrijske baze i podizanje konkurentnosti u zemlji predstavljaju preduslov poboljšanja spoljnotrgovinske razmjene BiH sa svijetom“, napominju iz Direkcije za ekonomsko planiranje.
U pomenutom periodu može se očekivati rast spoljnotrgovinske razmjene BiH sa svijetom i to prosječni godišnji rast izvoza od preko šest odsto, pri čemu bi projektovani rast roba i usluga bio prilično ujednačen, dok bi se uvoz u ovom vremenskom periodu trebao kretati po nešto sporijoj godišnjoj stopi rasta od 4,5 odsto.
Kada je riječ o industrijskoj proizvodnji u periodu 2021-2023. kretanje fizičkog obima industrijske proizvodnje pored internih dinamika restrukturisanja ekonomije, zavisiće i od privrednih kretanja na tržištima glavnih trgovinskih partnera kao što je to bio slučaj i u dosadašnjem periodu.
„Ukoliko posljedice novonastalih okolnosti budu sanirane u kraćem roku tokom ovog perioda u BiH se može očekivati osjetniji ekonomski napredak u okviru kojeg bi dešavanja u industrijskoj proizvodnji trebala imati centralnu ulogu“, dodaje se u dokumentu.
Osim povoljnih eksternih prilika, očekuje se i značajniji uticaj internih dinamika u funkciji jačanja industrijske proizvodnje u zemlji.
U ovom dokumentu se dodaje da bi BiH trebalo da ostvari nešto više stope rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje.
Prema projekcijama Direkcije, uz bolju poslovnu klimu, kako u BiH tako i u okruženju i zemljama EU, u zemlji se očekuje povećanje broja zaposlenih lica u periodu 2021-2023. godine od 1,7 do 2,5 odsto godišnje, uz istovremeno smanjenje broja nezaposlenih lica, ali i nominalni rast neto plata oko tri odsto godišnje.