AMSTERDAM, Holandija, koja se intenzivno zalaže za mjere štednje kao lijek za probleme u evrozoni, našla se ove sedmice u neželjenom društvu sa zemljama u kojima još traje recesija, dok je ostatak evropskog bloka počeo da se oporavlja.
Zvanični podaci agencije Evrostat pokazali su da privreda Holandije i dalje slabi na kvartalnom i godišnjem nivou, dok su Njemačka i Francuska izvukle evrozonu iz recesije kao cjelinu.
Stvari se u skorije vrijeme neće promijenti na bolje u zemlji koja kritikuje labavu budžetsku politiku u drugim državama. Prognozira se dalje slabljenje privrednog rasta sljedeće godine, uz rast budžetskog deficita.
Projektovani deficit povećan je na 3,9 odsto sa 3,7 odsto za sljedeću godinu. Prema pravilima evrozone, deficit ne bi trebalo da pređe tri procenta. Ukupan društveni proizvod u Holandiji na kvartalnom nivou oslabio je za 0,8 odsto, a na godišnjem za 1,8 odsto, navodi se u podacima Evrostata.
U julu je svakog dana bankrot proglašavalo prosječno 25 kompanija, što je najveća stopa od 1981. godine. Stopa nezaposlenosti prošlog mjeseca dostigla je rekordno visokih 8,7 odsto.
Ovaj podatak nije loš ako se situacija uporedi sa Španijom, ali su Holanđani pesimisti kada razmišljaju o ekonomiji u budućnosti. Trenutna stopa nezaposlenosti je najveća u posljednjih nekoliko decenija, a cijene nekretnina počele su da opadaju.
„Više se ne može govoriti o evropskom problemu, nego o neuspješnoj holandskoj politici. Dok nezaposlenost opada u zemljama oko nas, u našoj zemlji nastavlja da raste“, izjavio je Arnold Merkis, poslanik u parlamentu iz redova opozicione Socijalističke partije.
Vodeće banke ING i Rabobank smatraju da će dodatne mjere štednje koje planira vlada liberalnog premijera Marka Rutea onemogućiti privredni rast u 2014. godini.
Ruteova vlada ne odustaje od svojih mjera štednje, ali sada tvrdi da će za dovođenje finansija u red biti potrebno više vremena.
Holandija spada među najenergičnije pobornike politike štednje u zemljama evrozone koje su morale da zatraže finansijsku pomoć.