VAŠINGTON, MOSKVA, Bivši zvaničnici američke centralne banke smatraju da bi Uprava federalnih rezervi (Fed) mogla da razmotri mogućnost sprovođenja još jedne runde tzv. “kvalitativnog labavljenja” (EQ) radi pomoći posustaloj ekonomiji.
U međuvremenu, ekonomisti ruske “Sberbanke”, upozoravaju da bi usporavanje najveće nacionalne privrede na svijetu moglo značiti približavanje nove globalne recesije.
Sjedinjene Američke Države su se, poslije rješavanja problema limita državnog duga, našle pred drugim problemom – usporavanjem tempa ekonomskog rasta, pri čemu nije isključeno klizanje u novu recesiju.
Pomišljenju ekonomista, SAD ne mogu proći bez još jedne runde državne podrške u vidu kupovine aktiva.
Bez obzira na pogoršanje ekonomskih pokazatelja, Fed, kao i ranije, zvanično ostaje pri stavu da je riječ o privremenom usporavanju, povezanom s poskupljenjem nafte i martovskim prirodnim katastrofama u Japanu i smatra da će se situacija popraviti u drugom polugodištu 2011.
Bivši zvaničnici Fed, međutim, očekuju da će, u slučaju da se ekonomsko usporavanja nastavi, a nezaposlenost ostane visoka, centralna banka SAD morati da razmotri mogućnost pokretanja novog programa kupovine vladinih obveznica, objavljeno je na internet stranici Finmarket.ru, koja se poziva na pisanje njujorškog “Volstrit džornala” (WSJ).
Bivši zamjenik predsjednika Fed Donald Kon je tokom okruglog stola koji je organizovao WSJ, ukazao da centralna banka trenutno ima na raspolaganju malo instrumenata za podršku ekonomiji SAD.
Fed će zadržati svoju ključnu kamatnu stopu na sadašnjem praktično nultom nivou do sredine 2012, smatraju druga dva bivša člana rukovodstva Fed, Vinsent Rejnart i Brajan Medigan.
Medigan takođe misli da, u slučaju usporavanja inflacije i zadržavanja slabe ekonomske konjukture, Fed treba da razmotri mogućnost sprovođenja novog programa kupovine aktiva.
Rejnart, pri tom, ocjenjuje da postoji 40 odsto vjerovatnoće za pojavu nove recesije u SAD, dok Kon misli da je takva vjerovatnoća manja – oko 20 odsto.
Fed je u junu okončao program kupovine vladinih obveznica, vrijedan 600 milijardi dolara, ali mnogi ekonomisti smatraju da ta runda kvantitativnog labavljenja (QE2) nije imala očekivani pozitivan uticaj na ekonomiju.
Usporavanje ekonomije u SAD i evrozoni, kao i izvjesni problemi u privredi Narodne Republike Kine, druge po veličini u svijetu, mogu biti znaci približavanja drugog talasa globalne recesije, smatra direktor ruskog Centra za makroekonomska istraživanja “Sberbanke” Ksenija Judajeva.
“Glavno pitanje je da li će biti recesije ili neće, a drugo važno pitanje je da li se može ponoviti situacija iz prošle recesije kada su zemlje u usponu bile glavni pokretač ekonomskog rasta”, ukazala je ona.
“Ukoliko bi Amerikanci sada postupili kao u 2008. i povećali, a ne smanjili tekuće rashode, to bi pružilo podršku rastu. Ne bih se začudila ukoliko bi oni sada pokrenuli QE3”, rekla je Judajeva, govoreći o tome šta bi moglo da spriječi recesiju.
Judajeva smatra da u uslovima usporavanja američke ekonomije ne bi bilo loše stimulisati je uz pomoć državnih rashoda.
“Državna politika SAD je u posljednjih nekoliko kvartala prije bila kočnica ekonomskog rasta jer su programi stimulisanja, pokrenuti za vrijeme krize, u posljednje vrijeme počeli da se obustavljaju. Sporazum o sniženju budžetskog deficita i, prije svega, smanjenju budžetskih rashoda, koji je nedavno postignut, neće nikako poboljšati situaciju u kratkoročnom periodu, već će je samo pogoršati”, ukazala je ona.
Ovonedjeljni sporazum u Kongresu SAD o o sniženju budžetskog deficita će, prema mišljenju Judajeve, pogoršati situaciju i na dugi rok zbog negativnog uticaja na ekonomski rast.
“Zbog toga taj sporazum, ukupno gledano, nije nikoga naročito obradovao i reakcija tržišta je bila sasvim suprotna jer su ekonomski problemi zasjenili sve političke rezultate tog dokumenta”, rekla je Judajeva.
Za SAD su u dugoročnoj perspektivi neophodne strukturne reforme, prije svega u poreskom sistemu, smatra Judajeva.
SAD treba da preusmjere pažnju na stimulisanje investicija i otvaranje novih radnih mjesta, kao i na pružanje podrške malom biznisu koji još ima problema s kreditiranjem.
Zabrinotost, prema Judajevoj, izazivaju i problemi u bankarskom sektoru NR Kine, povezani s lošom budžetskom situacijom u provincijama, kao i usporavanje ekonomskog rasta Indije i Brazila, dvije velike privrede u brzom usponu, prenose agencije.
“Situacija u tim zemljama izaziva izvjesnu bojazan, ali za sada upravo te zemlje ostaju glavni stabilizatori ekonomskog rasta”, zaključila je Judajeva.
U čemu je spas od recesije?
