FRANKFURT, Približno trećina Evropljana i većina Turaka uopšte ne pije alkohol, proizilazi iz istraživanja koje je agencija GfK obavila za evropsko izdanje dnevnika “Volstrit džornal” (Wall Street Journal Europe) u 15 evropskih zemalja, Turskoj i SAD.
Najveći apstinenti u Evropi su Italijani i Portugalci, dok u Njemačkoj ne pije samo 18 odsto stanovništva.
Četiri od deset Amerikanaca je navelo da nikada ne piju alkohol, a najveći protivnici alkohola su Turci, među kojima više od 80 odsto nikada ne pije alkohol, što je povezano i sa njihovim vjerskim uvjerenjima.
Oko 50 odsto Italijana i Portugalaca takođe ne pije. Broj ljudi koji uopšte ne piju je najniži u Holandiji (15 odsto), Grčkoj i Švedskoj (po 14 odsto).
Oko 40 odsto Evropljana pije alkohol najviše jedanput nedeljno, a u Njemačkoj je takvih čak 50 odsto.
Udio Evropljana koji piju više puta nedeljno dostiže 16 odsto, pri čemu je desetina stanovnika starog kontinenta navela da uzme jednu ili više čašica dnevno.
Grupu ljudi koji svakodnevno konzumiraju alkohol čine uglavnom muškarci iznad 50 godina.
Da je izbor stvar ukusa dokazuje i različita omiljenost pojedinih alkoholnih pića. Stanovnici zapadne Evrope daju prednost vinima, naročito pjenušavim, ispred žestokih pića – posebno u Italiji i Švajcarskoj. Ukupno 43 procenta ispitanika je navelo da je vino njihovo omiljeno piće.
Drugo najomiljenije alkoholno piće je pivo, sa 34 procenta – posebno u Njemačkoj. Iznenađujuće je da je polovina ispitanika iz Španije navela da radije pije pivo, a samo četvrtina više voli vino.
Žestoka pića su popularna u Rusiji, dok Turci vole slatki alkohol. Samo 10 odsto Evropljana i Amerikanaca je navelo da među njihova omiljena pića spadaju žestoka pića i destilati kao što su viski, džin ili votka. Te vrste pića su veoma popularna u Rusiji, gdje je 30 odsto ispitanika dalo prednost pićima sa visokim procentom alkohola. Votka je u Rusiji jednako popularna kao i vino i pivo.
Slatka i mješana alkoholna pića su omiljena u SAD i u Turskoj. U tim zemljama svaki peti ispitanik radije uzima koktele ili sokove s alkoholom nego bilo koja druga alkoholna pića.
Na pitanje kako alkohol utiče na njihovo raspoloženje, 30 odsto Evropljana i četvrtina Amerikanaca je odgovorila da ne osjeća nikakav poseban efekat. Samo svaki sedmi Amerikanac je rekao da se, zahvaljujući alkoholu, bolje provodi. To se odnosi i na četvrtinu Evropljana. Približno svaki četvrti Amerikanac smatra da se ljudi pod uticajem alkohola ponašaju prijateljskije, a u Evropi se sa tom tvrdnjom slaže šestina ispitanika.
Gotovo niko ne smatra da alkohol ima pozitivan uticaj na njihovu senzualnost i seksualnost. Samo tri procenta svih ispitanika se poslije konzumiranja alkohola osjeća strastvenije i požudnije.
S druge strane, jedan od deset Evropljana i svaki šesti Amerikanac se poslije uzimanja alkohola osjeća umorno.
Treba imati u vidu i zaključke koji se odnose na negativne pojave konzumiranja alkohola. Tako je troje od deset Evropljana navelo da počinju da osjećaju negativne fizičke i psihičke uticaje alkohola poslije pet doza pića, odnosno pet čaša piva, vina ili pet čašica žestokog pića. Dvoje od deset navode da su im i tri jedinice alkohola dovoljne da počnu da se osećaju lošije, dok se 12 odsto ispitanika tako oseća već posle dvije čaše.
Trećina Evropljana nikad ne pije alkohol
