BEOGRAD – Građani Srbije plaćaće Titove dugove još tačno 20 godina, a već sljedeće nedelje na naplatu stiže više od 20 miliona evra.
U utorak 15. juna je rok za plaćanje 22,14 miliona evra Svjetskoj banci, piše Blic. Riječ je o takozvanom Konsolidacionom zajmu B, a u okviru junske rate 4,2 miliona evra čini kamata, a 17,87 miliona evra je glavnica.
Posljednje rate kredita koje je “stara Jugoslavija” uzimala sedamdesetih i osamdesetih godina dospjevaju 2031. i 2041. godine, a ukupan ceh veći je od 1,7 milijardi evra.
Inače, Srbija će tokom ove godine platiti ukupno 241,8 miliona evra za kredite uzete još u vrijeme bivše Jugoslavije. Dugove SFRJ vraćaće Pariskom klubu, Svjetskoj banci, ali i Kuvajtu.
I ove godine, baš kao i prethodnih, moraće da plaćaju ceh udobnog života, dobrih plata i jeftinih kredita iz sedamdesetih i osamdesetih godina. I ove godine, ali i mnogo narednih na naplatu praktično stižu zajmovi koje su od evropskih i svjetskih finansijskih institucija uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović.
I to nije sve, jer će Srbija do kraja godine morati da otplati i kredite koje je 1989. od Kuvajta pored Milke Planinc uzimao i tadašnji premijer Branko Mikulić.
Olakšavajuća okolnost za ovu godinu je što su sredinom januara otplatili poslednju ratu kredita prema Kini, “tešku” skoro 4 miliona evra. Tako više nemaju obaveze u okviru zajma koji je 1999. godine uzeo Mirko Marjanović, premijer Slobodana Miloševića.
Krediti koji dospjevaju u 2021. (u milionima evra)
- Pariski klub povjerilaca 152,27
- Svjetska banka, zajam A 22,69
- Svjetska banka, zajam B 43,95
- Kuvajt 9,49
Prethodnih godina u prosjeku Srbija je vraćala i do 340 miliona evra godišnje. Otplatila je sav dug prema Londonskom klubu, a godinu dana ranije i obaveze prema Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina Srbija se zadužila za ukupno 8,8 milijardi evra. Od Pariskog kluba su dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde.
Krediti su tih godina prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija. Oko 1978. Srbija je bila minimalno zadužena, a do tada se u zemlju slivalo dosta novca od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem, a kamate su išle i do 7 odsto godišnje.
S druge strane, Hrvatska i Slovenija otplatile su kredite koje su uzimale za vrijeme Tita. Posljednji dolar Hrvati su Pariskom i Londonskom klubu isplatili pre 12 godina. Hrvatska je Pariskom klubu otplatila poslednju ratu od 192 miliona dolara 2008. godine, a Londonskom klubu ratu od 78 miliona godinu dana kasnije. Susjedi su u celosti otplatili i stari dug koji je Hrvatska imala prema Svetskoj i Evropskoj investicionoj banci.
Još odgovorniji u otplati državnih zajmova bili su Slovenci. Poslednju ratu od ukupno 525 miliona dolara oni su isplatili 1995. godine. Blic