Tegeltija: Budžet će omogućiti nesmetano funkcionisanje institucija

BANJALUKA, Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija rekao je da su osnovna opredjeljenja Vlade Srpske pri kreiranju budžeta za narednu godinu bila smanjenje tekućih rashoda i preusmjeravanje dijela sredstava na kapitalne rashode.

Tegeltija je rekao da je godinama opredjeljenje da nema povećanja izdvajanja za lična primanja da bi bili stvoreni uslovi za kapitalna ulaganja.

Napominjući da je Vlada Srpske spremna da u kratkom vremenskom periodu uputi ovaj dokument u parlamentarnu proceduru, Tegeltija je istakao da će budžet u iznosu od 3,3 milijarde KM omogućiti nesmetano funkcionisanje institucija Republike Srpske.

“Omogućiće značajne investicije u tri sektora – obrazovanje, zdravstvo i bezbjednost, zatim značajna povećanja izdvajanja za kapitalna ulaganja. Povećaćemo izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije kategorije, a to su trenutno nezaposlene porodilje”, rekao je Tegeltija sinoć za RTRS.

On je pojasnio da je materinski dodatak od 405 KM za nezaposlene porodilje novina koja će biti uvedena od 1. januara za koju će biti potrebno oko 16 miliona KM.

“Međutim, kada zakon u cijelosti bude primjenjivan i svi budu koristili prava koja imaju, kako je definisano zakonom, naša procjena je da će za te namjene na nivou sada rođene djece i nezaposlenih majki biti potrebno između 30 i 32 miliona KM”, rekao je Tegeltija.

Govoreći o liječenju djece u inostranstvu, ministar finansija je podsjetio da će potrebna sredstva biti obezbijeđena putem Fonda solidarnosti, dijelom iz budžeta i određenim procentom od kupljenih automobila za budžetske korisnike, osim automobila za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.

On je naglasio da u narednoj godini nije realno očekivati smanjenje poreza i doprinosa, jer je u tom smislu Republika Srpska vezana za nivo BiH, ali je podsjetio da je Srpska bila spremna pri definisanju Reformske agende da rastereti sektor rada.

Tegeltija je izrazio spremnost Vlade da razgovara sa poslovnom zajednicom o mjerema koje poslodavci predlažu, te ocijenio da bi bilo dobro da se naredne godine donese zakon kojim bi bilo definisano da se od 2019. godine plaća 50 odsto poreza i doprinosa za žene koje su na trudničkom bolovanju, a da se od 2020. godine to ukine.

On je naveo da je u martu evidentirano više od 257.000 zaposlenih, te očekuje da statistika iz septembra taj broj evidentira na 260.000 zaposlenih.

Tegeltija je naveo da su to dobri pokazatelji koji su rezultat mjera koje Vlada sprovodi kroz Akcioni plan zapošljavanja, te podsjetio da je trenutno u Sarajevu blokiran program definisan sa Svjetskom bankom.

“Za podršku zapošljavanju, prije svega u realnom sektoru, planirali smo da obezbijedimo oko 40 miliona KM. U kojem vremenskom periodu će poslovna zajednica biti spremna da povuče sredstva da bi zaposlila određeni broj ljudi kroz refundiranje poreza i doprinosa, ostaje da se vidi. Već samim početkom godine imaćemo na raspolaganju više od 15 miliona KM”, naveo je Tegeltija.

On je rekao da je realna procjena rasta BDP-a od 3,6 odsto, ali da je stopa rasta od četiri odsto, koja je procijenjena do 2020. godine ona u kojoj je moguće vidjeti konkretne efekte na zaposlenost i povećanje plata.

Tegeltija je naglasio da se zapošljavanjem u privatnom sektoru može obezbijediti stabilan privredni rast.

Prema njegovim riječima, Republika Srpska je i sa BDP-om od 3,5 odsto uspjela da koriguje penzije, ali nisu stvoreni zakonski uslovi za redovno povećanje.

Napominjući da su penzije povećane za tri odsto, ministar finansija je dodao da će u narednoj godini biti dodatnih dva osto povećanja.

“Značajno smo unaprijedili sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, što nam je omogućio rast poreskih prihoda, zatim rast doprinosa za PIO i riješili smo se pitanja dugovanja koja su nastala kao potreba isplate penzija koje je stvarao Fond PIO”, rekao je Tegeltija.

On je rekao da budžetom nisu predviđena veća izdvajanja za boračke kategorije, ali je podsjetio da je još 2012. godine definisano da sredstva za ove namjene neće biti smanjivana, a koja se putem prirodnog odliva ovih kategorija ogledaju na povećanju pojedinačnih naknada.

Tegeltija je naveo da se za borački dodatak izdvaja 56,6 miliona KM, za porodične invalidnine 82,9 miliona KM, za lične invalidnine 70 miliona KM, a za civilne invalidnine 6,5 miliona KM.

On je istako i da agrarni budžet ostaje na nivou od 60 miliona KM, ali da će Srpska u narednu godinu ući bez dugovanja prema poljoprivrednim proizvođačima.

Komentarišući veća izdvajanja za političke partije, resorni ministar je objasnio da je to rezultat zakona kojima se definiše izdvajanje od minimalno 0,2 odsto izvornih prihoda za ove namjene, ali i izdvajanja u izbornoj godini za političke kampanje.

On je rekao da će sredstva biti izdvojena za izborne komisije i one opštine koje nemaju sredstva da sprovedu izbore.

Tegeltija je naglasio da Republika Srpska nije prezadužena i da je važno da se javni dug kreće na nivou od oko 40 odsto BDP-a što će biti dovoljno za dalje investiranje i redovno servisiranje.

On je naveo da Srpska od 2015. godine ima tendenciju blagog pada ukupnog javnog duga, te da se očekuje da će do kraja godine biti na nivou od 43 odsto.

“Ukoliko ne bi bilo značajnijih zaduživanja naredne godine, procjena je da bi javni dug mogao da se kreće oko 41 odsto”, rekao je Tegeltija.

Prema njegovim riječima, spoljnotrgovinska razmjena je za devet mjeseci ove godine povećana za više od 15 odsto, od čega izvoz za više od 21 odsto.

“Ohrabruje da smo dostigli 70 odsto pokrivenost uvoza izvozom i rast izvoza je jedan od najznačajnijih pokretača privrednog rasta. Izvoz je na trećini našeg BDP-a, kada bi dostigli nivo blizu 50 odsto tada bi situacija bila zaista dobra”, naglasio je Tegeltija.

On je rekao da nije opravdana priča pojedinih načelnika i gradonačelnika koji pripadaju opozicionim partijama da su u neravnopravnom položaju, te je istakao da je Vlada opredijeljena za saradnju sa svim lokalnim zajednicama, jer ima odnos prema građanima, a ne rukovodstvu lokalne zajednice.

Govoreći o zakonu o akcizama, Tegeltija je naveo da ne očekuje da ovaj zakon bude usvojen jer je na nivou BiH to pitanje previše ispolitizovano i nema političkog kapaciteta, čime se gube sredstva za ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu.

On je podsjetio da je Srpska ispunila sve uslove predviđene aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/, ali da ne računa na ta sredstva “iako je pojedinima iz Sarajeva i Srpske bila namjera da na taj način učine štetu Srpskoj”.

“Riješili smo sve iz drugih izvora i nesmetano funkcionišemo i nesmetano ćemo funkcionisati i 2018. godine”, poručio je Tegeltija.

Prema njegovim riječima, nije bilo osnova za povećanje Globalnog fiskalnog okvira BiH, jer bi sredstva bila utrošena za plate i da će okvir ostati kao i do sada – 750 miliona KM.

On je rekao da na nivou BiH nema ozbiljne spremnost da se razgovara o pojedinim stavkama na kojima postoji realna osnova za značajno umanjenje.

Tegeltija vjeruje da će uskoro biti završena procedura za izbor glavnog revizora.

On je ocijenio da je Glavna služba za reviziju u prethodnom periodu napravila veliku štetu Republici Srpskoj jer je stvorila krivu sliku o stanju u Srpskoj.

“Sada imamo situaciju da MMF arbitrira, ali još veća šteta je napravljena samoj službi, jer smo došli u situaciju da određeni poslanici traže reviziju Glavne službe za reviziju”, rekao je Tegeltija.

On je zaključio da revizija neke od međunarodnih institucija ne bi bila dobra jer bi se na taj način rušio dignitet Glavne službe za reviziju, te da se revizija institucija Srpske mora završavati unutar institucija Srpske. Srna