BEOGRAD – Prioritet Narodne banke Srbije i u narednom periodu biće nastavak odgovorne politike na ostvarivanju osnovnih ciljeva – niske i stabilne inflacije i finansijske stabilnosti, u korist svih građana i privrede, kaže u intervjuu za današnje “Novosti” guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
“Zadatak NBS i guvernera je da svoje ciljeve postave i ostvaruju gledajući makroekonomsku sliku i opštu korist, tako da oni ne idu u prilog nikome pojedinačno i izuzetno – dužniku, banci, uvozniku, izvozniku, međunarodnim institucijama – već svima kao međusobno uslovljenoj i zavisnoj celini”, rekla je Tabaković ističući da će NBS, kao i do sada, ostvarivati te ciljeve u koordinaciji sa vladom.
Kada je riječ o stabilnosti dinara i deviznom kursu, guvernerka je rekla da o kretanjima kursa i kretanjima na deviznom tražištu možda najilustrativnije govori podatak da smo od početka godine kupili milijardu evra da dinar ne bi previše jačao.
“To znači da je, uz obezbeđenu relativnu stabilnost domaće valute, obezbeđena i garancija da će u eventualnim potresima koji bi mogli da dođu iz međunarodnog okruženja NBS imati čime da garantuje tu stabilnost”, objasnila je Tabaković, koja je nedavno, po drugi put, izabrana za guvernera NBS.
Istovremeno, ukazala je da je jedan od najznačajnijih projekata na kojima će NBS raditi primjena instant plaćanja i da je planirano da taj sistem 22. oktobra počne s radom.
“Od trenutka kada smo odlučili da započnemo uvođenje ovog sistema, koji će omogućiti prenos novčanih sredstava 24/7/365, uključili smo sve banke, i verujemo da i one vide interes u upostavljanju ovog najsavremenijeg načina plaćanja”, rekla je Tabaković.
Govoreći o sudbini Komercijalne i Telenor banke, ona je rekla da je u toku postupak privatizacije Komercijalne banke, a što se tiče Telenor banke, “do sada nam nije podnet zvaničan zahtev za sticanje vlasništva, ali smo obavešteni da postojeći akcionari banke rade na prodaji vlasništva”.
Ukazala je i da je zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, posljednjih godina došlo do oštrog pada kamata na dinarske kredite.
“U odnosu na septembar 2013, kada je i započet trend pada kamata, prosečna stopa na novoodobrene dinarske kredite niža je, prema poslednjim podacima, za 10,1 procentni poen i iznosi 8,8 odsto. Iako su centralne banke pojedinih zemalja počele da povećavaju svoje referentne stope, niski inflatorni pritisci u Srbiji nama su omogućili da i u aprilu i maju dodatno snizimo referendtnu kamatnu stopu na tri odsto”, rekla je Tabaković.
Kako je dodala, odluke NBS o visini ove stope i u narednim periodu zavisiće od procjene jačine inflatornih pritisaka, kao i od ukupnih kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu.
“Istovremeno, na kretanja kamata na međunarodnom finansijskom tržištu uticaće monetarne politike vodećih centralnih banaka, koje će u velikoj meri zavisiti od brzine njihovog ekonomskog oporavka”, navela je ona.
Na konstataciju da su banke u proteklom periodu dodatno smanjile novo problematičnih zajmova, Tabaković je rekla da je stopa problematičnih kredita, zaključno sa aprilom 2018, pala na 8,8 odsto, što je najniži nivo učešća ovakvih pozajmnica još od momenta kada se taj pokazatelj uopšte prati, odnosno od kraja 2008. godine.
“To je rezultat dugoročnih napora i sistemskog pristupa NBS i Vlade na rešavanju ovog pitanja. Kao rezultat našeg opredeljenja za tržišni način rešavanja problematičnih kredita, ono su smanjeni za 13,4 odsto procentna poena u odnosu na avgust 2015, kada je usvojena strategija za njihovo rešavanje”, navela je Tabaković. Tanjug
