VARŠAVA, Ekolozi iz cijelog svijeta udruženi u mrežu Klajmat akšen netvork (CAN) su povodom samita UN o klimi u Kopenhagenu dodijelili Poljskoj glavnu anti-nagradu “Fosil dana” zbog nazadnog pristupa borbi protiv globalnog otopljavanja, javljaju poljski mediji.
To “priznanje” Poljska je od 450 nevladinih ekoloških organizacija zaslužila kao lider koalicije novih članica Evropske unije koja tvrdoglavo odbija da se Unija već sada obaveže na smanjenje ispuštanja ugljen dioksida do 2020. godine za 30 odsto, a ne na ranije dogovorenih 20 odsto.
Poljskog premijera Donalda Tuska su i novinari akreditovani u EU, u anketi o evropskim liderima u kategoriji zaštita životne sredine, uvrstili među najveće ekološke štetočine zato što insistira da Evropa sačeka da vidi kakve obaveze će preuzeti SAD i druge zemlje prije nego što eventualno odluči da smanji emisiju za 30 odsto.
Poljska čija energetika je zavisna gotovo u cjelini od uglja, strahuje da će evropski klimatski entuzijazam iz Kopenhagena ići prije svega na uštrb novih članica EU, čije privrede bi zbog toga znatno usporile rast.
“Zaštita klime ima smisla kada je zasnovana na solidarnosti. Ako mi ukočimo svoju privredu, a ostali nastave da emituju iste količine ugljen-dioksida kao do sada, to neće imati smisla”, kazao je Tusk na kongresu Evropske narodne partije u Bonu.
Zvanična Varšava zahtjeva na samitu u Kopnehagenu i u Briselu da se EU na toliku redukciju emisija obaveže samo uslovno – ako i ostali veliki svjetski zagađivači prihvate slične obaveze.
Da Poljska do 2030. godine uspije da smanji emisije štetnih gasova za 30 odsto morala bi da uloži u naredne dvije decenije 92 milijarde evra, pokazao je najnoviji izvještaj konsalting agencije Mekinsi za poljsko Ministarstvo privrede.
“Ukoliko poljska vlada ništa ne preduzme, a privreda nastavi da se razvija ubrzanim tempom, za dve decenije Poljska će ispuštati za trećinu više ugljen-dioksida nego sada. Poljska bi morala da izdvoji 0,9 odsto svog BDP-a godišnje”, citira iz tog izveštaja Žečpospolita.
“Nema nam druge, moramo da snosimo troškove ograničavanja emisija. Ili ćemo poći tim putem ili ćemo izaći iz EU”, kazao je listu šef poljskog vladinog programa smanjenja emisija, profesor Kšištof Žmijevski.
Izvještaj navodi međutim i to da poljska privreda ako uloži 92 milijarde evra može da računa na uštede koje tu sumu prevazilaze – 113 milijardi evra, zahvaljujući novim tehnologijama, manjim računima za energije a što je za Poljsku vrlo značajno, smanjila bi se njena energetska zavisnost od Rusije.
