BEOGRAD, Svakoga dana se u Srbiji prošvercuje garderoba vredna oko 5 miliona evra, a postoji više od 100.000 prodajnih mesta na kojima se obavlja ilegalna trgovina. Godišnji promet na sivom tržištu procenjuje se na 4 milijarde evra. Samo u 7.000 komisiona se za godinu dana nezakonito proda roba vredna 600 miliona evra.
Ovi alarmantni podaci Unije proizvođača tekstila govore da srpskim legalnim preduzećima iz tog sektora zbog šverca preti propast. Sivo tržište, međutim, nije jedina boljka srpskih tekstilaca. Muku muče i s mestom na legalnom tržištu. Jer, ni oni najbolji ni pod kakvim uslovima ne mogu ući u velike tržne centre, koji u poslednjih nekoliko godina imaju primat u trgovini.
– Žmureći pred kriminalom koji se svakodnevno dešava na tržištu tekstila država omogućava genocid nad srpskom tekstilnom industrijom, a u tome joj pomažu i monopolisti koji vladaju legalnim tokovima – kaže za „Dnevnik“ predsednik Unije proizvođača tekstila Milan Knežević.
Ako se stotinama hiljada prodajnih mesta na buvljim i zelenim pijacama, u kućnoj radinosti i uličnim buticima, gde dnevni promet premaši 5 miliona evra, doda komisiona prodaja, u kojoj čak 95 odsto robe nema utvrđeno poreklo i radionice su neregistrovane, onda se može govoriti o cifri od oko 4 milijarde evra, koliko godišnje prođe kroz sive kanale, objašnjava on.
Reč je o prometu koji ne podleže porezima, ni taksama i koji ozbiljno ugrožava svaku inicijativu u biznisu, naročito ako je reč o početnicima u poslu.
– Vlada potvrđuje da je to njen zvaničan socijalan projekat, jer tako zapravo zbrinjava sve te ljude koji dinar zarađuju u sivoj zoni.
A to što se radi tekstilcima i obućarima je ekonomski genocid – kaže Knežević, napominjući da samo u Pančevu ima 100 radionica „na crno“ u kojima se šije odeća, a tako je i u još nekim gradovima. – To je poprimilo razmere kriminalne epidemije. Mi ne možemo mnogo da doprinesemo da se to preseče.
Knežević napominje da u takvim uslovima privređivanja ni legalni proizvođači ne mogu biti konkurentni, iako godišenje ostvare bruto promet od gotovo 3 milijarde evra, a izvezu robe za 550 miliona. A kada bi se sivo tržište tekstila i obuće uvelo u legalne tokove, oko 30.000 ljudi za godinu dana bi našlo posao, ističe on, uz ocenu da Srbija najveće šanse za smanjenje stope nezaposlenosti ima upravo u ovoj oblasti.
Međutim, sve i da država poradi na tome, i dalje bi našim tekstilcima bila zatvorena vrata velikih tržnih centara, poput „Delte“, „Merkatora“… , kaže naš sagovornik.
– Iako proizvodimo kvalitetnu garderobu i pratimo svetske trendove, ne možemo našu robu prodavati u takvim lokalima.
Nisu u pitanju zakupnine, pošto novca imamo. Ali nemamo ni šansu da nam neko od vlasnika modernih tržnih centara postavi takve uslove jer monopolisti vladaju legalnom trgovinom i „drže“ astronomske cene.
NJihova je roba sedam puta skuplja od naše a veliko je pitanje kvaliteta – kaže Knežević, dodajući da naši tekstilci svakodnevno prepravljaju ogromne količine odevnih predmeta poznatih modnih kuća koje su prisutne u Srbiji.
Opasnost po našu tekstilnu industriju su i carinski prekršaji, jer se preko granice mimo pravila propusti roba vredna 2 milijarde evra.
Knežević napominje i da su neadekvatne propisane kazne za one koji nelagalno prodaju. Sve dok budu plaćali svega 1.000 dinara, biće mutnih poslova, upozorava on.