BERLIN, Oporavak evropske privrede je sve izvjesniji i očekuje se da će Evropska komisija u novembru zvanično potvrditi da je privredna kriza prošla, ali raste zabrinutost zbog sve većih malverzacija u Evropskoj uniji sa plaćanjem poreza, prenose agencije.
“Ako naše prognoze potvrde da bi 2011. mogla biti godina oporavka, to bi bio pravi trenutak da polako počnemo sa obustavljanjem programa pomoći, ali i konsolidacijom privrede. To naravno ne znači da neke države sa tim procesom ne mogu da počnu i prije 2011. godine“, izjavio je evropski komesar za monetarnu politiku Hoakin Almunija.
On podsjeća da bi krajem godine trebalo prestati sa politikom daljeg zaduživanja.
Trenutno se većina članica EU protivi takozvanom paktu stabilnosti, koji ograničava zaduživanja pri budžetskom deficitu većem od tri odsto od društvenog bruto proizvoda.
Komesara Almuniju posebno je pogodila politika grčkih vlasti koje su se poslužile obmanom i umjesto stvarnih deset, pregovarali su o deficitu od šest odsto.
Podjednako važno pitanje je jedinstveno nadgledanje finansijskih kretanja na tržištu EU.
“Preživjeli smo veoma teška vremena na finansijskom planu, sada bismo morali da se pozabavimo jačanjem uloge policije u tom procesu”, izjavio je resorni ministar u švedskoj vlasti koja predsjedava Unijom Anders Borg.
O tome je, međutim, na nivou EU teško postići konsenzus. Prije svega je Velika Britanija ta koja bi da ostane po strani, štiteći svoju Londonsku berzu.
Razgovori na tu temu će ipak biti nastavljeni i to najvjerovatnije na samitu najavljenom za narednu sedmicu.
Druga podjednako važna tema su malverzacije u plaćanju poreza. Austrija i Luksemburg su izrazile protivljenje inicijativama koje bi podrazumijevale veću prekograničnu kontrolu na tom planu.
Automatska razmjena informacija država čanica EU bi se, prema mišljenju austrijskog ministra finansija Jozefa Prela, odrazila na investicione prilike.
“Ja sam želim da na tom planu postoji potpuna transparetnost, a ne da se onda pojedine države kriju iza argumenata kojim štite takve proizvode. Ako budu izrazile spremnost da razmjenjuju informacije onda nije na mjestu da u određenim situacijama kažu: postoje proizvodi o kojima mi ništa ne znamo”, rekao je Prel.
Iako i ovo, ali i pitanje finansiranja projekata za zaštitu klime, ostaje otvoreno šefovi vlada i država svakako će ponovo razgovarati o tome na predstojećem samitu, prenose agencije.