BRISEL, Jaz između bogatih i siromašnih zemalja u Evropskoj uniji se produbio od početka krize 2008, siromašne zemlje juga postale su još siromašnije u odnosu na država centralne i sjeverne Evrope, navodi se u studiji istraživačkog centra Frans Strateži.
Istovremeno, u periodu između 2008. i 2013. stopa zaposlenosti u Njemačkoj kod radno sposobnog stanovništva starosti od 20 do 64 godine porasla je sa 74 odsto na 77 procenata. Isti slučaj je i u Austriji i Luksemburgu.
Na drugoj strani kontinenta, situacija je obrnuta. U Grčkoj je stopa zaposlenosti pala sa 66 na 53 odsto, u Španiji sa 68,5 na 58,6 odsto, u Portugalu sa 65 na 73 odsto, prenosi list Figaro.
Krajem 2014. godine, stopa nezaposlenosti u EU kretala se od pet odsto u Njemačkoj do 25,7 odsto u Grčkoj.
Od 2008. do 2013. broj siromašnih je takođe drastično povećan na jugu kontinenta. U Grčkoj je povećan sa tri miliona na 3,9 miliona građana, što je 30 odsto populacije, u Španiji sa 11,1 miliona na 12,6 miliona, a u Italiji sa 15 miliona na 17,3 miliona.
Istočna Evropa, koja je izbjegla dužničku krizu, bolje se snašla. U većini tih zemalja stopa nezaposlenosti je stagnirala a siromaštvo je smanjeno.
Naime, u periodu od 2008. do 2013. broj siromašnih u Poljskoj je smanjen sa 11,5 miliona na 9,7 miliona građana a u Rumuniji sa 9,4 miliona na 8,6 miliona.
Francuska je u “zlatnoj sredini”. Stopa zaposlenosti je porasla, ali samo sa 69,6 na 70,4 odsto, dok je broj siromašnih neznato povećan, sa 11,1 na 11,2 miliona.
U studiji se navodi da smanjenje jaza u bogatstvu između sjevera i juga u EU, koje je zabilježeno između 2000. i 2008, nije bilo održivo.
Upravo u tom periodu plate i socijalni rashodi su povećani u Španiji, Portugalu i Grčkoj bez istovremenog rasta produktivnosti. Konkuretnost ovih zemalja je degradirana, što je bio jedan od glavnih okidača za nastanak krize.
Ekonomisti Frans Stratežija strahuju da politike budžetske štednje ne pogoršaju situaciju, jer su zemlje južne Evrope sprovele strukturne refome na tržištu rada i penzionog osiguranja. Takođe, rezovi koji su napravljeni u zdravstvu i obrazovanju od 2008. do 2012. godine rezultirali su time da su troškovi po djetetu u Grčkoj smanjeni za sedam odsto a u Španiji za četiri odsto.
U posmatranom razdoblju je povećan i broj Grka kojima je bila potrebna ljekarska pomoć ili pregled a nisu imali zdravstveno osiguranje, i to sa 5,4 odsto na osam procenata.
Zemlje južne Evrope su takođe izložene velikom odlivu ljudskih resursa, što takođe onemogućava znatniji privredni oporavak.
U svakom slučaju, ciljevi koji su 2010. usvojeni za zemlje EU za period do 2020. u pogledu smanjenja siromaštva i rasta zaposlenosti, vrlo vjerovatno da neće biti dostignuti, navodi se u izvještaju, u kojem se podsjeća da je rast životnog standarda bio jedan od glavnih ciljeva evropske tvorevine. Tanjug
