PODGORICA, Građani Crne Gore su za kredite i minuse na tekućim računima dužni skoro milijardu evra, pokazuju podaci Centralne banke.
“Čak 90.133 građana je dužno 16,2 miliona evra po osnovu minusa po tekućim računima”, kažu u Centralnoj banci Crne Gore.
U Centralnoj banci saopštavaju da u odnosu na ukupan dug po kreditima, karticama i minusima građana kod banaka prosječno zaduženje po svakom građaninu Crne Gore je 1.463 evra, a ako se to svede na zaposlene građane onda je prosječno dugovanje 5.000 evra.
U Centralnoj banci saopštavaju da u odnosu na ukupan dug po kreditima, karticama i minusima građana kod banaka prosječno zaduženje po svakom građaninu Crne Gore je 1.463 evra.
Vasilije Kostić smatra da ni na ovu činjenicu ne treba gledati negativno. On naglašava da kada razmatramo iznos zaduženosti, istovremeno treba imati u vidu kreditnu sposobnost dužnika sposobnost vraćanja i izglede u vezi s tim, a ne samo iznos zaduženosti. Na taj način će naša predstava biti realnija.
“U skladu sa tim prosječna zaduženost naših građana od 1.463 evra na prvi pogled ne djeluje previsoka, ako se uzme u odnos sa prosječnom zaradom od oko 480 evra tri prosečne zarade što zaista nije mnogo, međutim, treba imati u vidu da svi nisu zaposleni, pa je podatak o ukupnoj zaduženosti bolje sagledati u relativnom odnosu sa ukupnim brojem zaposlenih (oko 180.000) čime se stiče daleko realnija slika jer se dolazi do podatka od preko 5.000 evra zaduženosti po zaposlenom”, ističe ovaj ekonomski analitičar.
“To je relativno visok stepen zaduženosti pogotovo ukoliko se uzme u obzir visina prosječne zarade, što sposobnost vraćanja čini vrlo upitnom. Ovakva situacija ukazuje da značajan dio zarade ljudi odlazi na otplatu kredita čime se utiče na pogoršanje ličnog životnog standarda građana”, kaže Kostić.
On naglašava da kada razmatramo iznos zaduženosti, istovremeno treba imati u vidu kreditnu sposobnost dužnika sposobnost vraćanja i izglede u vezi s tim, a ne samo iznos zaduženosti. Na taj način će naša predstava biti realnija.
Najmanje duguju oni s najmanjim platama
Kostić kaže da su u regionu i šire najmanje zaduženi građani zemalja u kojima su najniže zarade, jer je njihova kreditna sposobnost niska, što potvrđuje opservaciju da dug obavezno ne mora značiti i lošu situaciju kao ni da niska zaduženost nužno ne ukazuje na pozitivne okolnosti.
“Sa rastom prihoda zaposlenih opada sklonost štednji ili, drugačije rečeno, sklonost zaposlenih zaduživanju raste sa rastom njihovih zarada. Iz ovog proizilazi da zaduženost sama po sebi nije nevolja. Zaduženosti će uvijek biti, ali je od suštinske važnosti njen relativan iznos u odnosu na naše prihode”, kaže Kostić.
“Naša nevolja se ogleda u relativno niskim prihodima u odnosu na naše potrebe nizak standard, odnosno niske zarade podstiču potrebu za zaduživanjem, a ukoliko zaduživanje brže raste od rasta prihoda, odnosno zarada naša situacija postaje teža i standard pada sve veći dio prihoda odlazi na otplatu kredita, a manje nam ostaje za zadovoljavanje naših potreba. Jasno je, dakle, da se taj problem na održiv način može riješavati samo ekonomskim rastom, odnosno rastom produktivnosti i socijalno pravednijom raspodjelom, što zajedno utiče na povećanje ličnih prihoda građana, a sa tim i relativno podnošljivijim nivoom zaduženosti ponaosob”, objašnjava on.
Prema podacima Centralne banke, dospjeli nenaplaćeni dug po kreditima građana na 30. 11. 2015. je iznosio 39,6 miliona evra, odnosno 4,54 odsto ukupnog duga kredita građana kod banaka, što je manje u odnosu na isti podatak na 30. 11. 2014. godine, kada je procenat dospjelog nenaplaćenog kreditnog duga iznosio 4,63 odsto. cdm.me
