BERLIN, U Njemačkoj svaki peti zaposleni, odnosno oko 6,55 miliona ljudi dobija naniže primanje, saopštio je Institut za rad i kvalifikacije Univerziteta u Duisburgu.
Kako se navodi u studiji ovog instituta, nikada nije tako mnogo ljudi obavljalo poslove za koje se prima najniža plata kao sada.
Prema kriterijumima OECD-a, prag ispod kojeg se smatra da zaposleni primaju najnižu zaradu za zapadni dio Njemačke iznosi 9,50 evra na sat, za nekada socijalistički istočni dio Njemačke 6,87 evra.
Broj zaposlenih na takvim radnim mjestima se za 10 godina povećao za čak 2,3 miliona. Među zaposlenima sa najnižim primanjima je 70 odsto žena, ali je mnogo i mladih i nisko kvalifikovanih. Najviše ljudi sa najnižim primanjima je u ugostiteljstvu, trgovini i zdravstvu.
Više od 10 odsto zaposlenih sa najnižim zaradama dobija manje od šest evra na sat. Tako na primjer frizerka u najnižoj tarifnoj grupi u pokrajini Tiringija na istoku Njemačke prima 3,18 evra na sat, mesar u Donjoj Saksoniji na zapadu zemlje 6,33 evra.
Prema navodima Instituta za rad i kvalifikaciju, najniža garantovana minimalna zarada u Njemačkoj važi za zaposlene u velikim perionicama – na istoku zemlje 6,50 i na zapadu 7,65 evra na sat.
Od 2005. godine, kada je reformisan sistem pomoći za nezaposlene i socijalne pomoći i kada su ova dva davanja za dugoročno nezaposlene stopljena u jedno, njemačka država je 50 milijarde evra dala kao pomoć onima koji rade, ali primaju izuzetno niske plate.
U Njemačkoj socijalna pomoć ne sljeduje samo nezaposlenima, već i onima koji rade, a ne zarađuju dovoljno da bi pokrili troškove života za sebe i porodicu.
U sistemu 2005. reformisane socijalne pomoći se čak svaki treći evro utroši na pomoć zaposlenima koji premalo zarađuju. Beta
