BEOGRAD, Samo jedan solarni kolektor površine kvadratnog metra podmiruje do 30 odsto potreba za grijanjem. – Povlastice (odnosno fid-in tarifu) za solarnu energiju iznose 23 evrocenta po jednom kilovat-satu, što je u okvirima evropskog prosjeka koji je 20–30 evrocenti.
Srbija bi korišćenjem solarne energije za pet godina mogla u velikoj mjeri da smanji energetsku zavisnost od uvoza struje, jer ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, što je skoro dvaputa više od evropskog prosjeka.
Samo jedan solarni kolektor površine jednog kvadratnog metra prikupi Srbiji energiju koja se dobija sagorjevanjem 130 litara nafte i uštedi više od 750 kilovat-sati struje. Istovremeno se na ovaj način podmiruje do 30 odsto potreba za grijanjem i smanjuje emisiju ugljen-dioskida za više od 305.000 tona godišnje. Ovo su samo neki od podataka koji su se mogli čuti na investicionom poslovnom skupu „Energija sunca – potencijal Srbije”.
Koliko je Srbija, imajući sve ove prednosti korišćenja solarne energije, daleko otišla u gradnji solarnih elektrana?
„Elektroprivreda Srbije” je, potvrđuju u ovom javnom preduzeću, do sada potpisala četiri ugovora o otkupu struje iz solarnih elektrana. Ukupno je u isto vrijeme parafirala 24 ugovora o otkupu električne energije sa povlašćenih proizvođačima struje iz obnovljivih izvora. Riječ je o solarnim elektranama u školama u Kuli i Varvarinu, Beogradu i Novom Sadu.
Snaga svih postrojenja koja koriste obnovljive izvore, a sa kojima EPS ima ugovor o otkupu, iznosi 13,91 megavat. Reč je o 16 malih hidroelektrana, četiri solarne, dvije na gas i po jednoj na biogas i korišćenje fosilnih goriva.
EPS je prošle godine otkupio 13.759.808 kilovat-sati električne energije iz ovih postrojenja ili svega 0,2 odsto od ukupne proizvodnje EPS-a, a povlašćeni proizvođači su za ovu godinu planirali da isporuče 53.166.261 kilovat-sat, što zavisi od vremenskih prilika i uslova rada.
Petar Škundrić, savjetnik za energetiku premijera Srbije, očekuje znatno veće korišćenje energije sunca kao neiscrpnog izvora energije, između ostalog i zbog toga što je cijena tehnologije za korišćenje sunčeve energije u proteklih pet godina pala za 50 odsto.
Ministarstvo energetike je 2009. propisalo povlašćenu cijenu (odnosnofid-intarifu) za solarnu energiju u Srbiji u iznosu od 23 evrocenta po jednom kilovat-satu, što je u okvirima evropskog proseka koji je 20–30 evrocenti. Uspostavljena je i ugovorna obaveza o obaveznom otkupu struje po povlašćenoj cijeni u narednih 12 godina, kao i maksimalna jačina solarne elektrane od pet megavata.
Usvajanjem Zakona o javno-privatnom partnerstvu u Srbiji stvoren je povoljan ambijent za ulaganje u ovu oblast. Visok potencijal Srbije u oblasti solarne energije privlači veliki broj investitora, međutim broj sprovedenih projekata je veoma mali, zbog čega je CEDEF(Centralno evropski forum za razvoj) organizovao skup da zainteresuje lokalne samouprave za solarne projekte.
Miroljub Stojčić, gradonačelnikVranja,ukazao je na potencijal Pčinjskog okruganaglašavajući da ova južna opštinasa 272 sunčana dana godišnje i više od 30 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana predstavlja izuzetno povoljan region za ulaganja u obnovljive izvore energije.
– Vranjska Banja ima velike mogućnosti za korišćenje geotermalnih izvora kao toplotne i električne energije. Očekujemo da u narednom periodu Pčinjski okrug i grad Vranje postanu energetski centar Srbije – kaže Stojičić.
Kada je riječ o mogućnosti finansiranja i ulaganja u obnovljive izvore i čistu energiju, Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Folksbanke,kaže da je do sada realizovano oko 300 kredita za projekte energetske efikasnosti u ukupnom iznosu od 7,5 miliona evra.
– Ovi krediti namjenjeni su za projekte koji obezbeđuju minimum 20 odsto uštede energije i isto toliko smanjenja emisije ugljen-dioksida kao posljedice potrošnje energije. Na ovaj način Folksbanka doprinosi očuvanju životne sredine kao jedna od prvih banaka u Srbiji koja aktivno finansira zelene projekte i kontinuirano radi na podizanju svjesti o energetskoj efikasnosti i značaju ovih investicija – pojasnio je Lučić.
Prvi vjetropark u Srbiji
Tokom prvomajskih praznika, tačnije drugog maja, na Vrškoj čuki kod Zaječara trebalo bi da počne gradnja prvog vjetroparka u Srbiji, potvrdio je Petar Škundrić, savjetnik premijera za energetiku. Srbija ima interesa da podigne korišćenju obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21 odsto na 29 odsto, zaključio je on. Politika
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Шта ће Србија с том струјом од 23 цента по киловату и која је на нивоу ЕУ?Да је прода јефтино грађанима:)
SUNCE i VODA PRAVE STRUJU, ali ĐABA KAD TI SRBIJA I BIH TO NE DOZVOLI… DRŽAVA JE MAFIJA – KAD BI ZELEO INVESTIRATI, MORAS PRVO POKAZATI KOVERTE – tsto znaci umesto 5 godina amortizacije dodjes na 10 ili više. ..pa ti gradi elektranu. MAFIJA od politike do ministarstva pa sve do svih glavnih drzavnih radnika. ALI NJIMA JE SVEJEDNO – KAZU TI I SMEJU SE – normalno da takvim ne treba EU nikad. A skolovan, jadan, mali narod zivotari. UŽAS OD SRB i BIH INVESTIRANJA.
Bilo je nekih projekata solarnih elektrana na podrucju Istocne Hercegovine,tacnije u Berkovicima,ali za sad nista.Najavljivao je to pompezno nas car Milorad Dodik.Glavne su teme o naciji i nacionalizmu.