BANJALUKA, „Studenti imaju problem kada dođu na praksu, jer su nesposobni za praktičnu primjenu naučenog. Fakultet ima dosta teorije, a studenti ne znaju kvalitetno da rade.“ Rekao nam je to vlasnik kompanije „Krajina Klas“ iz Banjaluke Saša Trivić, na pitanje o osposobljenosti studenata za praktičnu primjenu znanja stečenog na fakultetu.
Iako se ekonomija nalazi na listi suficitarnih zanimanja, i dalje se veliki broj mladih odlučuje za nastavak školovanja upravo na ovim fakultetima. Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske, ekonomisti su već duže vrijeme među najbrojnijim na listi, a u prvoj polovini 2016. samo je 5% objavljenih oglasa za posao bilo namijenjeno za oblast ekonomije i finansija. Pored nedostatka prakse, neusklađenost upisnih politika sa tržištem rada gorući je problem u obrazovanju.
„Prilikom definisanja upisne politike bitni su svi pokazatelji o stanju nezaposlenosti, kao i dinamika zapošljavanja pojedinih zanimanja unutar stepena obrazovanja. JU Zavod za zapošljavanje RS prvenstveno s aspekta informisanja Ministarstvu prosvjete i kulture, svake godine dostavlja pregled stanja nezaposlenosti po strukama i zanimanjima, broju zaposlenih u strukama i zanimanjima po opštinama u Republici Srpskoj. Na osnovu navedenih podataka kada su fakulteti u pitanju, smanjuju se upisi na pojedine studijske grupe“, naglasila je viša stručna saradnica za informisanje i odnose sa javnošću Zavoda Vedrana Milinković.
Sudeći prema riječima prodekana za nastavu Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Saše Petkovića, pitanje prakse regulisano je na bilateralnoj osnovi, tako što fakultet daje saglasnost zainteresovanim studentima ili pronalazi preduzeća i institucije u kojima studenti imaju praksu.
“Od akademske 2017/2018. godine u sklopu nastavnog plana i programa studenti će imati obaveznu stručnu praksu, koja će biti organizovana jedan dan u radnoj sedmici u zimskom i ljetnom semestru, prema utvrđenom rasporedu. Stručna praksa će trajati 13 radnih dana po semestru, a studenti će imati voditelja stručne prakse koji će voditi dnevnik”, istakao je Petković, dodajuću da će obavljena praksa biti uslov za pisanje završnog rada.
Odgovornost pada na fakultet
Od sadašnjih i bivših studenata Ekonomskog fakulteta saznajemo da im je povezivanje teorije i prakse veliki problem, za šta fakultet smatraju odgovornim. Situacija se popravlja, čemu doprinose projakti poput Akademca ili Moje prakse.
“Dok sam radila, jedini problem mi je predstavljalo povezivanje teorije i prakse, pogotovo što nam je osnovna literatura iz jednog broja predmeta bila prevedena američka literatura, koja se ne može primijeniti na naše prostore. Smatram da je na fakultetima najveća odgovornost da preduzmu odgovarajuće mjere koje bi doprinijele rješavanju ovakvih problema, recimo uvođenjem prakse kao obavezne ili sklapanjem ugovora o obavljanju prakse sa provjerenim preduzećima”, priča nezaposlena diplomirana ekonomistica.
“On bi trebalo da predstavlja glavnu okosnicu ekonomskog razvoja Republike Srpske, ali je upitno da li možemo govoriti o bilo kakvom ekonomskom razvoju naše zemlje s obzirom da imamo slabo razvijenu industriju i da se sve svelo na samu trgovinu. A ako u jednoj zemlji nema značajnijeg ekonomskog razvoja i napretka, onda nema potrebe ni za brojnim kvalifikovanim kadrom iz reda ekonomista”, smatra ona.
Prakse do sada nije bilo
Glavno pitanje koje se postavlja jeste kakvu praksu imaju budući ekonomisti. Na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci su rekli da su studenti prilično zainteresovani za praksu, kao i jedan broj kompanija koji traže studente.
„Mogućnosti za praksu ima i sve ih je više, samo treba tražiti, pratiti, raspitivati se. Nije nam sve servirano, ali možda je tako i bolje. Čula sam da će od sljedeće godine na ekonomiji biti obavezna praksa. Što se tiče fakulteta, to je priličan pomak, jer do sad nije bilo ništa slično. Prakse koje sam ja obavljala nisu bile preko mog fakulteta, nego preko studentskih i nekih drugih nevladinih organizacija. Kada je u pitanju fakultet, mislim da se stanje popravlja i da i oni nude više mogućnosti za praktično usavršavanje nego prije, jer unazad nekoliko godina je bila dosta lošija situacija po tom pitanju. Kvalitet prakse nije baš za pohvalu, bar ono što sam ja radila, uglavnom poslodavci ne žele da puste studente da rade ništa složenije i samim tim mi ni ne naučimo mnogo“, govori studentkinja ekonomije u Banjaluci Ana Ilijašević, te dodaje da se nada popravku situacije.
*Projekat Akademac provodi OKC Banjaluka, a finansira Usaid kroz program održivosti civilnog sektora. Nezavisne novine