BANJALUKA, Komercijalne banke u BiH još nisu sposobne da kreditiraju velike infrastrukturne projekte od nekoliko stotina miliona maraka, tako da će to i dalje biti “posao” međunarodnih kreditora, tvrde pojedini bankari i ekonomski stručnjaci.
Razlog za takvo nešto, posebno kada su u pitanju domaće banke, koje nemaju svoje “majke” u inostranstvu, leži u njihovom limitiranom kapitalu i nedovoljnom kapacitetu. Ipak, postoji nada da bi banke u BiH, ukoliko dođe do uspješne aplikacije BiH za članstvo u EU, mogle očekivati više većih projekata jer bi to trebalo da bude signal za investitore da imaju prostor gdje mogu da ulažu sa većim stepenom sigurnosti i izvjesnosti.
Milan Radović, direktor Nove banke Banjaluka i predsjednik Udruženja banaka BiH, rekao je da su infrastrukturni projekti od nekoliko stotina miliona maraka veliki projekti za komercijalno bankarstvo.
“Možda može konzorcijum banaka da se napravi oko većih projekata, ali za veće infrastrukturne projekte izuzetno je važna kamata, koja može da se postigne. Lično mislim da to mogu finansirati međunarodne finansijske institucije tipa EBRD ili Svjetska banka”, rekao je Radović. Iz tog razloga kazao je da su ti veliki projekti, prema njegovom mišljenju, domen investicionih banaka, a ne komercijalnog bankarstva.
“To su krediti od nekoliko stotina miliona maraka. U slučaju konzorcijuma ne znam da li ove banke koje imaju ‘majke’ u inostranstvu mogu da obezbijede neko zajedničko finansiranje, ali definitivno mislim da nivo komercijalnih banaka nije taj da može, i po kapitalu i kapacitetu, da finansira tako značajne projekte”, smatra Radović. Razlog za takvo mišljenje potvrđuje sa dva aspekta i to s aspekta izvora ili cijene kapitala koju banka može dati i s aspekta veličine projekta.
“Komercijalno bankarstvo se svodi na kredite malim i srednjim preduzećima i stanovništvu, što znači hipotekarni, stambeni i potrošački krediti, a s druge strane velike projekte ipak finansiraju velike banke”, kazao je Radović.
Radovan Bajić, direktor NLB banke Banjaluka, rekao je da u RS postoje značajni projekti čija je realizacija u toku, poput izgradnje termoelektrane, autoputeva, ali da su ti projekti obično na dugi rok i do sada su ih finansirali međunarodni kreditori koji su u stanju da obezbijede tako velika sredstva.
“Banke u RS su sposobne da naprave sindikalne kredite i da kreditiraju značajne projekte, a koji su i od nekoliko stotina miliona maraka. To se do sada nije dogodilo, ali vjerujem da je moguće da se dogodi u narednom periodu”, rekao je Bajić. On je dodao da očekuje i stabilnije uslove poslovanja ako BiH uspješno preda aplikaciju za članstvo u EU. Kako je rekao, to će biti signal za investitore da imaju prostor gdje mogu da ulažu sa većim stepenom sigurnosti i izvjesnosti.
“Tako očekujemo da će biti više kvalitetnih projekata koji će tražiti finansiranje iz bankarskog sektora u RS i BiH”, rekao je Bajić.
Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS SWOT, rekao je da banke u RS u ovom trenutku ne bi mogle finansirati ozbiljne infrastrukturne projekte.
“Mogu nešto manje projekte, u rangu do sto miliona maraka, ali nešto poput termoelektrane ili autoputa ne, jer je njihov potencijal i dalje relativno mali za projekte koji povlače nekoliko stotina miliona ili čak milijardu i više maraka”, rekao je Đogo. Dodao je da banke u RS imaju potencijal u smislu neiskorištenih sredstava na računu Centralne banke BiH, a da pored toga veće banke imaju kreditne linije u inostranstvu preko kojih mogu povući dodatna sredstva ako im trebaju.
“Ali je sasvim odvojeno pitanje da li one žele da ulažu u infrastrukturne projekte”, rekao je Đogo i dodao da manje banke u kreditiranju jedino mogu participirati tako što bi napravile neki zajednički nastup. Ipak, naglasio je da nije tipično da banke, osim jako velikih banaka u svjetskim okvirima, daju kredite za infrastrukturne projekte.
Nezavisne novine