BANJALUKA, SARAJEVO, Strane kompanije su u zadnje tri godine putem legalnih bankarskih tokova iz BiH iznijele skoro milijardu maraka, pokazuju zvanični podaci.
Naime, kako nam je rekao Amir Hadžiomeragić iz Centralne banke BiH, u 2008. godini je taj iznos bio 499 miliona maraka, a u prošloj godini oko 300 miliona maraka. Iako Centralna banka još nije prikupila podatke za 2010. godinu, moguće je uzeti da je izneseno još barem 150 miliona maraka, što bi iznosilo gotovo milijarda.
“Trend je opadajući s obzirom da je kriza uticala na smanjenje profita, a time i raspoloživog iznosa za ispladu dividendi”, pojasnio je Hadžiomeragić.
Iako zvanično to niko ne može potvrditi, moguće je pretpostaviti da se dio novca iznese i vanbankarskim kanalima, ali za te podatke nemoguće je naći zvanične statistike.
Fuad Kasumović, zamjenik ministra finansija BiH, kaže da je taj podatak negativan za BiH. Prema njegovom mišljenju, vlasti BiH moraju uraditi više da strane kompanije motivišu da novac ne iznose iz zemlje, nego da ga reinvestiraju u BiH.
“U BiH je relativno malen broj stranih kompanija, i to bi se relativno lako moglo uraditi. Treba ima dati poreske olakšice, ukinuti neke namete, povećati benificije. Treba sa njima direktno razgovarati o tome šta bi ih motivisalo da novac ostave u zemlji”, smatra on.
Duško Jakišić, direktor Ekonomskog instituta iz Banjaluke, smatra da strane kompanije već imaju dovoljno motiva da novac ostave u zemlji. Primjera radi, kako kaže Jakšić, dividende se ne oporezuju, što bi moglo poslužiti kao dobar motiv da novac reinvestiraju.
“S obzirom da su ukupne investicije u BiH od 1994. godine 7,5 milijardi maraka, ova milijarda za samo tri godine koja je iznesena pokazuje da je stanje veoma loše”, kaže Jakšić.
On ističe da je problem u BiH i u tome što većina investicija nisu grinfild investicije, nego dobijena od privatizacije, kao i to što je obim investicija u zadnjih nekoliko godina značajno opao.
“Problem je i u tome što naše investitore svaka kriza uzdrma i lako se sele. Ne radi se uvijek o dugoročno održivim investicijama i to je takođe negativno”, smatra on.
Aleksa Milojević, direktor Ekonomskog instituta iz Bijeljine, glavni problem vidi u precijenjenosti marke.
“Marka je preskupa u odnosu na evro i investitorima se ne isplati držati novac u zemlji nego ga iznositi vani. Investitori nemaju motiva da zadrže novac kod nas”, rekao je on.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi korigirati kurs marke u odnosu na evro. Milojević je pak svjestan da bi to izazvalo velik probleme i inflaciju koja bi, kako kaže, iznosila i više od 300 odsto. Nezavisne novine