LINDAU, Mjere budžetske ekonomije koje su uvele zemlje zone evra kao odgovor na dužničku krizu bile su “katastrofalna greška”, smatra Nobelovac Džozef Stiglic.
Pri tom, ekonomski rast u regionu je zaustavljen, smatra poznati ekonomista.
On je u intervjuu agenciji Blumberg, na marginama susreta laureata Nobelove nagrade u njemačkom gradu Lindau, kazao da velika nezaposlenost u zoni evra i slab tempo privrednog rasta ukazuju na nedostatke politike koja se sprovodi u okviru borbe sa krizom.
“Sada vidimo tu ogromnu cijenu koju plaća Evropa”, dodao je.
Privreda 18 zemalja evrozone u drugom tromjesečju ove godine bila je u stagnaciji, njen obim se nije promijenio u odnosu na prvo tromjesečje, a na godišnjem nivou porastao je 0,7 odsto.
Inflacija u zoni evra u julu je usporena na 0,4 odsto, što je najniža vrijednost od oktobra 2009. godina. Junska nezaposlenost je bila 11,5 odsto, ne mnogo niže od rekordnih 2 odsto zabilježenih prošle godine.
Stiglic smatra da je tempo stvaranja bankarskog saveza “suviše spor”. Pored toga, on poziva na generalizaciju dužničkih obaveza država regiona, čemu se žestoko protive Njemačka i nekoliko drugih evropskih zemalja. “Evropi je potreban dublji fiskalni savez. Ako Evropa bude privlačila sredstva kao jedan dužnik, moći će da privuče sredstva po stopama koje važe za SAD”, rekao je Stiglic.
Uprkos stimulativnih mjera bez presedana koje je Evropska centralna banka (ECB) donijela u junu “kreditno monetarna politika ne može da bude zamjena za druge mjere”, smatra laureat Nobelove nagrade i profesor Univerziteta Kolumbija.
ECB je 5. juna snizila osnovnu kamatnu stopu za kredite sa 0,25 na 0,15 odsto godišnje, što je rekordno nizak nivo. Stopa za depozite je prvi put u istoriji monetarne unije negativna, pošto je smanjena sa nula na minus 0,1 odsto. Tanjug
