BANJALUKA, Štednja stanovnika u Republici Srpskoj na kraju prošle godine iznosila je 1,07 milijardi maraka, što je za 177,3 miliona KM ili 20 odsto više u odnosu na kraj 2009. godine, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS o stanju u bankarskom sistemu RS za 2010. godinu.
Oročena štednja na kraju 2010. godine iznosila je 836,6 miliona KM ili 78 odsto od ukupne štednje i ima stopu rasta od 22 odsto, dok je štednja po viđenju iznosila 234,9 miliona KM ili 22 odsto ukupne štednje i veća je za 12 odsto u odnosu na stanje iz 2009. godine.
– Veće učešće oročene štednje u ukupnoj štednji rezultat je vraćanja povjerenja u banke. Tome je u značajnijoj mjeri doprinijela funkcionalna i efikasna supervizija banaka, te osiguranje depozita koje u osnovi za cilj imaju stabilan bankarski sektor i zaštitu depozitara – kažu u Agenciji za bankarstvo RS.
Predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista SNjOT Aleksandar Ljuboja kaže da činjenica da štednja raste može izgledati kao nešto pozitivno.
– Međutim, mi smo trenutno u sporom ekonomskom rastu i sama činjenica da štedimo nije dobra. Rezerve koje imamo se čuvaju, dakle nemamo potrošnje, a ako nemamo potrošnje potražnja za materijalnim dobrima koja izlaze iz realnog sektora je manja i realni sektor ima manje posla – kazao je Ljuboja.
On kaže da se novac čuva iz straha, jer je RS u blagom privrednom rastu.
– Podatak o rastu štednje nije ohrabrujući. Činjenica je da čim se novac čuva u bankama postoji povjerenje u te institucije, što je pozitivno, ali sa aspekta oporavka i bržeg privrednog rasta možemo reći da su ta sredstva neaktivna i da potrošnja i proizvodnja stagniraju – naglasio je Ljuboja.
Prema valutnoj strukturi štednje u 2010. godini, devizna štednja iznosila je 851,4 miliona KM sa stopom rasta od 18 odsto i čini 79 odsto od ukupne štednje. Štednja u markama iznosila je 220,1 milion KM sa stopom rasta od 29 odsto u odnosu na kraj 2009. godine.
Ljuboja kaže da građani još uvijek nemaju dovoljno povjerenja u domaće valute.
– S druge strane, na veću štednju u devizama možda utiče i politika kamatnih stopa pojedinih banaka koje daju veće kamate na štednju u stranim valutama – naglasio je Ljuboja.
Krediti i štednja
Prema izvještaju Agencije ukupni krediti građana veći su za 12 odsto od izvora, koje čine štedni i tekući računi građana.
– Odnos kredita građana i štednje je smanjen, jer je štednja brže rasla od kredita. Krediti građanima pokriveni su sa 67,8 odsto štednjom građana, a ako dodamo i tekuće račune građana, tada je stopa pokrivenosti 89 odsto – navodi se u ovom izvještaju. Glas Srpske
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
“Potrosacko drustvo”, smatram da je to najobicnija floskula*(*govornicki ukras, prazna rijec-izraz). Je li to kada kupujes ono i sto ti ne treba? Recimo auto? Da li je to “potrosacko drustvo”? Pitam vas! Ali sto nikako ne mogu da povezem, kako je moguce da je u danasnjem drustvu stednja drzavni neprijatelj broj jedan???
Od čega je porasla štednja, od gladnih usta. Nevjerujem. Ovo je neko naredio da se objavi. Rasturaju nam mozak.
SONE
Mislim da je “potrosacko drustvo” “prokonzumerizam” kada ne kupujes auto da se prevezes od tacke A do tacke b vec kupujes prestiz,statusni simbol i sl.Kupovina koja nije zadovoljenje osnovih ljudskih potreba ili kupovina usljed djelovanja agresivne reklame je prokzumerizam.U prokunzumerizmu vazi. parola”KUPUJEM,Dakle postojim”