MONTREAL, Član najužeg rukovodstva Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark izjavio je juče da je jak evro u stvari odraz slabog dolara i da zajednička valuta 15 članica Evropske unije nije previše ojačala u odnosu na druge vodeće novčane jednice.
U intervjuu portugalskom listu “Žornal de Negosios”, objavljenom na sajtu ECB, Štark je rekao da “jak evro pomaže obuzdavanju pritisaka cijena izazvanih snažnim poskupljenjem strateški važnih sirovina, a posebno energenata”.
On smatra da bi kursevi vodećih valuta trebalo da iskazuju kretanje suštinski važnih ekonomskih pokazatelja u najrazvijenijim zemljama.
Kurs evra je, na vodećim deviznim berzama, u ponedjeljak dostigao rekordnu vrijednost od 1,59 dolara, a tokom proteklih godinu dana uvećan je oko 18 odsto u odnosu na američkog takmaca.
Ukoliko se, međutim, vrijednost evra poredi sa korpom drugih najvažnijih valuta, rast je, za minulih 12 mjeseci, bio osjetno manji – svega 7,5 odsto.
Štark je kritikovao direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominika Stors-Kana zbog izjave da ECB podržava apesijaciju evropske valute da bi se izborila sa rastućom inflacijom u zoni evra, na koju se proteže baničina nadležnost.
On je rekao da je bio iznenađen što čuje takve primedbe od vrhunskog zvaničnika MMF-a, dodavši da je Stros-Kanovo saopštenje bilo “neosnovano i ne previše korisno”.
Rast cijena nafte je, prema ocjenama eksperata, najviše uticao da se inflacija u zoni evra prošlog mjeseca popne na 3,3 odsto, računato po godišnoj osnovi, što je najviši nivo za 14 godina.
Rukovodstvo ECB smatra da će ovogodišnja prosječna inflacija u 15-članoj monetarnoj uniji biti, u svakom slučaju, iznad ciljne bančine dvoprocentne inflatorne stope.
“To što nivo inflacije ostaje visok i što se očekuje da bude takav i u toku narednih nekoliko mjeseci osnovni je razlog našeg nespokojstva”, rekao je Štark, član Izvršnog odbora ECB.
Uprkos tekućem smanjenju ekonomske aktivnosti, privredni rast u zoni evra će i ove godine, prema riječima Štarka, ostati dosta visok. On je ukazao da novačna masa i obim kreditiranja u privatnom sektoru regionalne ekonomije i dalje rastu i da se otvaraju nova radna mjesta, što bi, u konačnom bilansu, trebalo da utiče na rast unutrašnje tražnje.
Produžetak krize na finansijskom tržištu predstavlja i dalje osnovni rizik za usporavanje rasta u zoni evra, ocjenio je Štark.
“Glavna pretnja za ekonomski uspon može nastati zbog krize na finansijskim tržištima, a djelom i ukoliko se dalje zaoštre uslovi kreditiranja. Ali, mi smo dužni da imamo u vidu i sve druge moguće rizike, među kojima je i oštar skok cijena sirovina, što može izazvati usporeniji rast”, zaključio je Štark.
Štark: Snažan evro je, u stvari, odraz slabog dolara
