BANJALUKA , Iako su cijene stanova u BiH u posljednjih šest mjeseci niže za 20 do 30 odsto, u agencijama za nekretnine kažu da stanove skoro niko ne kupuje.
U agencijama kažu da građane muči neizvjesnost koju nosi kriza, ali prije svega visoke kamatne stope na stambene kredite, kao i pooštreni kriterijumi za dobijanje tih kredita.
U Agenciji za nekretnine “Sezam” u Banjaluci rekli su da stanove niko ne kupuje i da ne pamte ovakvu situaciju na tržištu.
“I ranije se znalo dešavati da se stanovi manje prodaju, ali ovako teška situacija kao što je sada, nije bila nikad. Veliki je problem to što se ova situacija već dugo zadržala”, kazali su u “Sezamu” i dodali da je cijena stanova kod njih u odnosu na period od prije šest mjeseci niža za oko 30 odsto.
Da je prodaja stanova opala, potvrdili su i u Agenciji za nekretnine “Pont” iz Banjaluke.
“Građani očekuju da stanovi budu još povoljniji jer su nova pojeftinjenja najavljena već za jesen”, kazali su u “Pontu” i dodali da ima građana koji se raspituju za nekretnine, ali da ih slabo ko kupuje.
Maho Taso, direktor Agencije za nekretnine “Prostor” iz Sarajeva, rekao je da se u posljednjih šest mjeseci stanovi daleko manje prodaju iako im je cijena povoljnija za oko 30 odsto.
“Stručnjaci najavljuju da će situacija na jesen biti bolja. Ukoliko se ljudi iz inostranstva odluče da kupuju stanove u BiH, ne bi trebalo doći do pojeftinjenja, ali ako dođe do povećanja novoizgrađenih stanova, cijene će vjerovatno biti povoljnije”, pojasnio je Taso.
Prema njegovim riječima, veliki problem predstavlja i to što su banke u posljednje vrijeme pooštrile kriterijume za dobijanje kredita.
Kamel Ratkušić, vlasnik Agencije za nekretnine “Agent” iz Mostara, kazao je da je prodaja stanova u Mostaru opala za čak oko 50 odsto u odnosu na period od prije pola godine.
Borko Đurić, direktor građevinskog preduzeća “Krajina”, rekao je da nemaju poseban razlog da idu sa sniženjem cijena stanova.
“U ovom trenutku bilo bi nerealno govoriti o sniženju cijena stanova, ali to ne znači da će isti poskupjeti. Nastojaćemo poboljšati nivo kvaliteta i čekaćemo kada će biti bolja situacija na tržištu”, istakao je Đurić.
On je dodao da za kupce ne bi bilo dobro da cijene stanova budu snižene jer sigurno ne bi time dobili ono što su platili, odnosno dovoljno dobar kvalitet.
“Ukoliko bi sad izvođači radova snizili cijene, to ne bi bilo korektno prema kupcima koji su već uplatili određenu sumu novca za stan po skupljim cijenama”, kazao je Đurić i dodao da je u posljednje vrijeme drastično pala potražnja za stanovima.
Dragovan Petrović, sekretar Udruženja potrošača RS, rekao je da se stanovi manje prodaju jer je opala kupovna moć stanovništva, ali i zbog činjenice da mnogi ostaju bez posla.
“Oni koji bi sad možda i odlučili da kupe stan odustaju jer su banke pooštrile kriterijume za kredite”, istakao je Petrović.
Mensud Lakota, predsjednik Udruženja potrošača FBiH, rekao je da građani ne kupuju stanove zbog krize, ali poručuje da će banke morati malo da “olabave” i daju povoljnije kamate na kredite.
Marina Marjanović, rukovodilac službe marketinga i komunikacije u Volks banci, rekla je da se kod njih nisu mijenjali uslovi kada su u pitanju stambeni krediti.
“Mi smo klijentima banke, dakle licima koja primaju platu preko naše banke, omogućili nešto povoljnije kamatne stope i uslove u odnosu na lica koja nisu naši klijenti”, kazala je Marjanovićeva. Nezavisne novine
Cijene:
Januar 2009. god Jun 2009. god
Mostar od 1.600 do 2.100 KM od 1.300 do 1.800 KM
Sarajevo od 1.700 do 4.000 KM od 1.300 do 3.300 KM
Banjaluka od 2.500 do 3.000 KM od 2.000 do 2.300 KM
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
komentar preuzet sa:www.prevara.info
Svi smo svedoci naglog skoka cena nekretnina, ali šta se iza toga krije? Ko su pouzdani izvori novinara o događanjima na tržištu nekretnina? Koji je interes agencija i investitora i kakvu zajedničku korist izvlače iz skoka cena nekretnina na tržištu. Zašto reagujemo kao „magarci u magli„ i trošimo mukom stečeni novac da bi živeli u kokošarnicima lošeg kvaliteta?
U nadi da bi ugrabili neki stan jeftino, često smo skloni da bez razmišljanja utrčavamo u razne neproverene šeme iz kojih najčešće izvučemo deblji kraj. Mi smo naučeni još u Komunistička vremena: Nestaće, kupuj … poskupeće, kupuj… tako da smo idealan medij za manipulisanje raznim hohštaplerima i prevarantima koji sebe nazivaju investitorima. (Postoje i kompanije koje zaista pošteno grade i oni nisu predmet ovog članka).
Zapitajte se odakle dolaze sve informacije o skoku cena nekretnina na tržištu? Ko su osobe koje plasiraju takve informacije? Najčešći izvor informacija o skokovima cena stanova dolazi od brokera, a oni su zaposleni u agencijama za nekretnine čiji su vlasnici INVESTITORI.
Postoje razne priče koje navode razloge naglog skoka cena nekretnina, ali najpopularnije su: Crnogorci prodaju sve i dolaze da žive ovde, kupuju sve i ne pitaju za cenu. Rusi kupuju sve nekretnine u Beogradu i Novom Sadu. Kad se proda DDOR svi će za dobijene akcije kupovati stanove i cene će da skoče. Kad se proda NIS, Elektrodistribucija,Jat… cene će otići 70%. U Beogradu ima 150.000 podstanara – potrebno je 200.000 stanova…
Alo ljudi ! U našoj zemlji je prosečna plata 250 Evra, a prosečna cena stana u Novom Sadu je od 1.200,00 do 1.500 Evra , odnosno 2.000,00 i više Evra u Beogradu. Otkuda tolika glad za stanovima ? Odakle novci? Koliko to bogataša ima ovde i tamo?
Trik je vrlo prost ! Investitori, koji su vlasnici agencija za nekretnine (najčešće poseduju po nekoliko agencija sa različitim imenima, op.a.) plasiraju „proverene“ informacije o stalnom skoku cena stanova i time stvaraju veštačku krizu na tržištu. Ako kvadrat košta, recimo, 1.500,00 Evra, oni prognoziraju skok od 30 i više posto a bez ikakvih pravih argumenata. Tada nastupa panika, pa ljudi koji imaju bilo kakve šanse da kupe stan to i čine. Prodavci stanova starije gradnje povlače ponudu iz straha da za ono što prodaju, ne mogu da kupe odgovarajuću nekretninu, tako da na tržištu ostaju samo stanovi sa greškom, stanovi sa sumnjivim papirima ili novogradnja.
Šta mislite da će kupci da izaberu ?
Oćete li matematiku ? Evo je. Kvadrat izgardjenog stana kosta izmedju 600 i 700 Evra (sa placem i svim ostalim troškovima) , a prodajna cena stana je od 1,500.00 do 2,500.00 Evra. (U Mađarskoj investitori zarađuju 10% po kvadratu a naši investitori 100% pa i više od toga – op.a.). A na to sve, mi smo valjda jedina zemlja u Evropi u kojoj može da se gradi bez novaca. Umesto da investitori poseduju bankarske garancije i koriste novac sa ličnog računa, oni grade stanove od našeg novca. Često se dešava da se zgrada ne završi, da nemaju uredne papire, da stanovi ne mogu da se uknjiže ili su očajnog kvaliteta… ali o tome niko ništa ne govori. Nema kazne za one koji na prevaru uzimaju novac od građana a za uzvrat dobijaju glavobolju, nerviranje i visok pritisak.
Istina je da investitori nikoga ne teraju da kupi nekretninu, ali isto tako i zaboravljaju da će ovakva politika cena nauditi celokupnom tržištu nekretnina. Već sad je došlo do zasičenja i ljudima ne pada na pamet da kvadrat stana plaćaju 2.000 Evra. Oni koji su imali novac, već su uložili u nekretnine i sad kad pokušavaju da ih prodaju, ne mogu. Preprodavci stanova su takođe potrošili novac, tako da i oni ulažu mnogo manje nego pre.
U Hrvatskoj je prodaja stanova prepolovljena, a već se pojavljuju i dužničke krize. U Puli mi je investitor rekao da ne može da proda 50 stanova sa pogledom na more a po ceni od 1,700 Evra/kvadrat i da će mu banka verovatno oduzeti zgradu da bi naplatila svoj kredit. U Zagrebu se proda tek jedna trećina stanova u odnosu na prošlu godinu. Na zapadu cene stanova padaju drastično, a samo se kod nas plasira priča o stalnom skoku cena nekretnina, i što je najgore, mi stvarno i verujemo u takve priče.
Još jedan problem su stambeni krediti. Država je dozvolila bankama da rade šta hoće, tako da krediti nemaju fiksnu kamatu nego bankari kamatu obračunavaju kako hoće i koliko god to žele, a mi moramo da plaćamo da ne bi ostali bez krova nad glavom. Oni koji su prošle godine plaćali ratu 200 Evra, sada plaćaju između 210 i 230 Evra mesečno. Šta mislite kolika će biti rata za deset godina? Ko će to moći da plati?
A šta dobijamo novac koji ulažemo u nekretnine? Mnogi ljudi su ostali bez unapred plaćenih nekretnina, a oni koji su se i uselili u stanove tek imaju prilike da vide šta su platili. Loš kvalitet gradnje, sigurnost Bože pomozi, slavine i brave otpadaju, prozori i vrata ne mogu da se otvore, utičnice pregore … i nikome ništa. (O kvalitetu gradnje ćemo pisati sledećeg ponedeljka i to sa informacijama ekskluzivno dobijenim od čoveka koji je direktno odgovoran za kontrolu gradnje).
Ako znamo sve ovo, kako je moguće da nas i dalje nagovaraju da kupujemo preskupe nekretnine lošeg kvaliteta? Zar nije bolje da sačekamo da se tržište iskristališe, i ova naša država napokon pokrene pitanje bankarskih garancija za investitore? Dokle će investitori da potplaćuju službenike za tehnički prijem, pa mi moramo da stanujemo u kokošarnicima lošeg kvaliteta? Zašto ne sačekamo da banke uvedu fiksnu kamatu? Zašto opštine ne daju placeve za individualnu gradnju svojim građanima? Na taj način bi cene nekretnina pale i onda bi većina ljudi došla do stanova ili kuća. Možemo li da očekujemo pomoć od nekoga, ili moramo da se snalazimo sami i zbog toga ostajemo bez krova nad glavom?
Cene nekretnina će da rastu tačno onoliko, koliko smo mi ludi da poverujemo zelenašima i secikesama, koji samo žele da se na brzinu obogate.
Komentar je odličan, a zaključak da će cijene kvadrata još padati je sasvim logičan:
– Kupovna moć stanovništva ne može generisati tražnju po cijenama o kojoj investitori maštaju. Ako vam trebaju 4 prosječne plate u RS da bi kupili kvadrat stana u Banjaluci, jasno je da su cijene nerealno visoke.
– Bankarski krediti su skupi, a velika većina stanova se kupuje uz manju ili veću pomoć kredita.
– Ekonomska kriza i neizvjesnost utiču na još manju potražnju.
– Cijene materijala su u padu.
Na sve ovo Borko Đurić, direktor GP Krajine, kaže da je nerealno smanjenje cijena, jer bi time navodno imali manji kvalitet ili bi to bilo nepravedno prema prijašnjim kupcima(!?). A razlog je ustvari samo jedan: Borko je vlasnik 14% GP Krajine, pa od velikog profita firme on ima ličnu korist.
Ako cijene nekretnina svugdje u svijetu padaju, onda samo naivni mogu povjerovati da one kod nas ne mogu i ne smiju padati.