BEOGRAD, Srbija je ovih dana dobila sertifikat kojim se potvrđuje da je zvanično postala neregionalni član Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB).
To će joj omogućiti pristup povoljnim kreditnim sredstvima i posebnim fondovima banke za realizaciju prioritetnih projekata, u skladu sa opredjeljenjem vlade da pokrene novi investicioni ciklus u narednom periodu, kažu predstavnici nadležnih institucija.
AIIB je počela sa radom u januaru 2016. godine i kao relativno nova multilateralna razvojna banka, sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija, ali joj je pristupio i veliki broj članica izvan azijsko-pacifičkog regiona.
Među njima su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da Banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 100 država članica.
Već u junu 2016. godine banka je odobrila prva četiri zajma Bangladešu, Indoneziji, Pakistanu i Tadžikistanu, u iznosu od ukupno 509 miliona dolara, a do danas se broj zemalja korisnika kredita značajno povećao (Indija, Kambodža, Turska, Nepal, Šri Lanka, Oman, Filipini, Azerbejdžan, Egipat, Gruzija, Mjanmar).
Kako joj ime kaže, kreditira infrastrukturu
Banka podržava kreditno finansiranje infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike, telekomunikacija, vodosnabdjevanja, otklanjanja posljedica poplava, klizišta i klimatskih promjena i pruža finansijsku podršku formiranju investicionih, infrastrukturnih i zelenih fondova, što će i Srbiji omogućiti apliciranje za kredite i pristup posebnim fondovima banke za realizaciju infrastrukturnih i drugih prioritetnih projekata, kažu za Tanjug u Ministarstvu finansija.
Članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama, omogućilo je Srbiji finansijsku podršku za realizaciju značajnih projekata širokog spektra, ukazuju.
“Svaka banka ima svoje kriterijume za ocenu prihvatljivosti projekata i određivanje prioriteta za kreditno finansiranje, u skladu sa svojom praksom i politikom prilagođavanja promenama razvojnih izazova, ekonomskih i društvenih prioriteta”, navode u Ministarstvu finansija.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) objašnjavaju da se Srbija prijavila za članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci 2018. godine, a nakon ispunjenja svih neophodnih procedura i uslova za članstvo, u avgustu ove godine postala je zvanična članica ove finansijske institucije.
Srbija i sada ima pristup povoljnim kreditima za realizaciju prioritetnih projekata, koji se sprovode u saradnji sa kineskim kompanijama i kineskom Export-import bankom kao kreditorom, podsjećaju u NBS.
“Članstvom u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci napravljen je još jedan korak u pravcu ostvarivanja pozitivnih uticaja na našu privredu. Ova institucija zemljama članicama daje finansijsku i tehničku podršku kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih sektora”, kažu u NBS.
Fokus je na finansiranju infrastrukturnih projekata po povoljnim uslovima, putnoj infrastrukturi, energetici, vodosnabdjevanju i generalno prioritetnim projektima koji znače i bolje uslove poslovanja i života.
Na ovaj način stvaraju se uslovi i za smanjenje izloženosti prema jednom kreditoru i obezbjeđuje veća konkurentnost kreditnih ponuda.
Članstvo potvrda dobrih odnosa
Članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci takođe je i svojevrsna potvrda tradicionalno dobrih i bliskih odnosa Kine i Srbije, kojima značajno doprinosi odlična saradnja između Narodne banke Srbije i Centralne banke Kine, ističu u NBS.
“Ova odlična saradnja potvrđena je 2016. kada su dve banke potpisale bilateralni valutni svop aranžman koji omogućava razmenu nacionalnih valuta, a koji ujedno predstavlja potvrdu brzorastućih investicija i trgovinskih odnosa. Od januara 2015. godine, kineski juan je uvršten na listu valuta kojima se može trgovati na deviznom tržištu u Srbiji, čime je dat doprinos povećanju međusobne trgovinske i ekonomske saradnje”.
Srbija je takođe i dio projekta “Jedan pojas-jedan put”, koji će dodatno povećati značaj povezanosti Srbije sa Azijom.
Vlada Srbije prepoznala je sve veći značaj ekonomske saradnje sa azijskim zemljama, prije svega sa Kinom, zbog čega je potpisan i veći broj trgovinskih sporazuma, objašnjavaju u NBS.
Po tom osnovu u prethodnih nekoliko godina imamo rastući trend azijskih investicija u Srbiji, i to ne samo u vidu kredita za izgradnju infrastrukture i za projekte energetske efikasnosti, već i u vidu stranih direktnih investicija.
Kineske investicije u Srbiji
Samo u 2018. godini, priliv stranih ditektnih investicija (SDI) iz Kine činio je 20 odsto ukupnog priliva SDI, a iz Azije je stiglo preko 25 odsto ukupnih priliva SDI.
Paralelno raste i trgovinska razmjena. Nakon što je u 2018. godini povećan za preko 40 odsto, naš izvoz u Kinu je tokom osam mjeseci 2019. godine više nego utrostručen.
U NBS očekuju da će ove investicije iz Azije (poput Linglonga) i realizacija kontinuiranih investicija Ziđina u RTB Bor i HBIS-a u smederevsku željezaru, nastaviti da daju pozitivan doprinos rastu srpskog izvoza.
“Već vidimo značajno povećanje izvoza bakra, a plan je da u srednjem roku Ziđin poveća izvoz bakra iz Srbije četiri puta. Ne manje važna je i uloga kineskih kompanija u izgradnji saobraćajne infrastrukture, što omogućava sve brži protok robe i na taj način indirektno doprinosi rastu izvoza. Zbog svega toga i članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj banci logičan je nastavak uspešne saradnje koja ima pozitivne uticaje na našu privredu“, ističu u NBS.
Globalna povezanost
Srbija je članica najznačajnijih banaka na globalnom nivou – Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Savjeta Evrope. Koristimo i povoljne kredite od pojedinih država (Kina, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati), kao i Razvojne banke Nemačke – KfW.
Najznačajniji projekti koji se finansiraju sredstvima Svjetske banke odnose se na infrastrukturne projekte (Koridor 10), sektore zdravstva, školstva, razvoj privatnog i finansijskog sektora, unapređenja konkurentnosti i zapošljavanja, unapređenje državne uprave (unapređenje usluga elektronske uprave)…
Članstvo Srbije u EBRD-u omogućilo je našoj zemlji finansiranje više od 200 projekata u oblasti infrastrukture, podrške finansijskim institucijama, kao i projekata u sektoru energetike.
Do sada je najviše sredstava uloženo u projekte: Koridor 10, rehabilitacija pruga na Koridoru 10 i nabavka voznih sredstava, obnova puteva u Srbiji, izgradnja obilaznice oko Beograda, unapređenje infrastrukture u brojnim gradovima širom Srbije.
U Subotici je, u okviru projekta unapređenja vodnih sistema, urađeno i prečišćavanje Palićkog jezera, našeg najvećeg jezera sa istorijskom tradicijom.
Sredstva kredita dobijenih od Razvojne banke Savjeta Evrope usmjerena su na unapređenje naučne i obrazovne infrastrukture, u projekte izgradnje stambenih jedinica za posebne kategorije ugroženih domaćinstava, za obnovu kuća uništenih u poplavi sa ciljem unapređenja kvaliteta života ljudi.
Značajna saradnja postoji i sa Evropskom investicionom bankom (EIB) kod koje Republika Srbija nije formalna članica, s obzirom na to da nismo članica EU.
Međutim, Srbija sa EIB-om ima potpisan Okvirni sporazum o saradnji, kao i Sporazum o osnivanju i aktivnostima Regionalne kancelarije EIB-a u Republici Srbiji, koja je prva takva van teritorije Evropske unije.
Sredstva kredita dobijenih od EIB-a namjenjena su finansiranju izgradnje infrastrukture, energetike, modernizaciji školstva, izgradnji Kliničkog centra, razvoju sektora malih i srednjih preduzeća (Apeks zajmovi za mala i srednja preduzeća), i drugo.
“Srbija danas ima pristup i većem broju institucija koje posluju na globalnom nivou i to po povoljnijim uslovima finansiranja, jer je slika o njoj u svetu bitno promenjena. Kreditni rejting Srbije je u septembru ove godine povećan i sada je na jedan stepenik od investicionog, a naša premija rizika je na nivoima oko 50 baznih poena, što je sve odraz ogromnog napretka koji je ostvaren i što čini da su i naši uslovi finansiranja danas mnogo povoljniji nego pre pola decenije”, kažu u NBS. Tanjug