LESKOVAC, Samo u leskovačkom kraju pod šljivom je oko četiri hiljade hektara. Prema podacima Duška Jovanovića iz leskovačke Stručne poljoprivredne službe, ona je dobro rodila i očekuje se prinos od oko osam tona po hektaru. To, međutim, ne smeta da se u leskovačkim, ali i u prodavnicama širom Srbije prodaje – ne srpska, već suva šljiva uvezena iz Čilea.
– Tek ćemo jesti lošu suvu šljivu iz Čilea, a naša kvalitetna će završiti u kazanima za pečenje rakije ili će se izvoziti sirova i prerađivati u Bugarskoj – kaže Jovanović.
Njegovo predviđanje potvrđuje i Miroljub Vujanović iz Leskovac, jedan od najvećih voćara, koji će ove godine ubrasti 1,5 vagon šljiva u selu Kare kod Žitorađe.
– Na osnovu troškova realna cijena šljive bi morala biti od 25 do 30 dinara. Ako bude manje od toga, po recepturi profesora Jovića, peći ću rakiju, jer je litar šljivovice 400 dinara. To mi se najviše isplati – navodi Vujanović, rekorder ovogodišnjeg roda sa 15 kilograma po stablu šljiva.
Dvije najozbiljnije sušare na jugu Srbije nalaze se u Kuršumliji i lebanskom selu Cekavica. Goran Cvetković iz Cekavice dnevno može da preradi 30 tona šljiva, ali se ni njemu to ne isplati.
– Nije problem samo u sirovini, već su skupi energenti na koje otpada 40 odsto troškova proizvodnje suve šljive. Još prošlog mjeseca tražio sam od Ministarstva poljoprivrede da nam pomogne kod nabavke mazuta koji je preskup i lošeg kvaliteta. Sa cijenom od 60 dinara za litar mazuta ne možemo biti konkurentni u izvozu, jer Čile i Argentina sa isporukom do bilo koje Jadranske luke prodaju šljivu za 1,2 evra po kilogramu, kalkuliše Cvetković.
Ko zna, taj i zarađuje
Prošle godine, Italijani su otkupljivali našu suvu šljivu za 1,2 evra po kilogramu, a onda od nje pravili kompote, koji se u italijanskim radnjama prodaju po 4 evra za konzervu od 200 grama. Novosti