BEOGRAD, Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije prošle godine premašio je izvoz “Fijata” i “Železare” zajedno. U vrhu veb-rješenja i programiranje, sljede mobilne platforme.
Iako “Fijat” i smederevska “Železara” slove za najveće srpske izvoznike, ovaj put ih je premašila – srpska pamet.
Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije lane je dostigao 455 miliona evra. Kada se od toga oduzme uvoz od 167 miliona, proizlazi da je neto izvoz kompjuterskih usluga Srbije, od 288 miliona evra, veći od neto izvoza “Fijata” i “Železare” zajedno!
U izvozu IT usluga dominiraju, prema navodima ljudi iz struke, veb-rješenja i programiranje sa oko 50 odsto.
Sljede rješenja za mobilne platforme sa oko 40 odsto, dok 10 odsto otpada na sve ostalo. Upravo struka ukazuje da nije dovoljno samo “prepoznati” IT sektor kao prosperitetan, već je potrebno na nivou države napraviti jasnu stretegiju za njegov razvoj, kojom bi uposlili sopstvene informatičke kapacitete.
Tome nikako ne ide u prilog činjenica da je Nacionalni prosvjetni savjet nedavno odbio prijedlog Ministarstva prosvjete Srbije da informatika i programiranje bude obavezan predmet u osnovnim školama u Srbiji.
– U odnosu na prvi kvartal 2015, u istom periodu 2016. godine izvoz kompjuterskih usluga je povećan za 33 miliona evra, i iznosi 173 miliona evra. Kako se već pokazala tendencija rasta u odnosu na 2015. godinu, očekujemo da će na kraju 2016. godine izvoz biti značajno veći u odnosu na prethodnu godinu, što će nesumnjivo doprineti ekspanziji ove privredne grane – kaže za “Novosti” Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije.
– Srpska industrija softvera na svetskim listama nalazi se između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat privrede Srbije.
Matić ističe da dosadašnji pozitivni rezultati IT industrije u Srbiji ukazuju na potrebu za sistemskom podrškom tom sektoru, kao i za stvaranjem podsticajnog ambijenta za uzajamno približavanje informacionih tehnologija i drugih tehnoloških inovacija.
– Potrebno je iskoristiti proizvodne i izvozne kapacitete za dalji doprinos srpskoj privredi kroz poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih IT preduzeća i proizvodnje sopstvenih softverskih proizvoda – navodi Matić.
– U cilju unapređenja razvoja privređivanja IT sektora, pa samim tim i izvoza IT proizvoda i usluga, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije pripremilo je strateški dokument sa mjerama podrške ovom sektoru: nacrt Strategije razvoja industrije informacionih tehnologija, koja će doprinjeti unapređenju uslova proizvodnje i izvoza IT proizvoda i usluga.
Za daljirazvoj i pozicioniranje Srbije na globalnoj IT mapi, prema riječima sagovornice, neophodno je ulaganje u obrazovanje stručnih kadrova, odnosno povećanje broja IT stručnjaka koji u ovom trenutku Srbiji nedostaju.
– Procena je da bi u Srbiji do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija i da postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, koji je registrovan i u Evropskoj uniji – ističe Matić.
Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da situacija sa uvođenjem informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole treba što prije da bude rješena.
– Ne treba gledati zašto nešto ne može, već kako bi moglo, i potom naći najkraći put da se to i uradi – ističe Šolaja.
Šolaja upozorava da na nivou države još uvijek ne postoji jasan fokus o tome šta je potrebno uraditi kako bi Srbija sopstvene informatičke kapacitete uposlila na način koji obezbjeđuje boljitak za cijelo društvo i privredu.
– Nadamo se da će se to ubrzo promeniti – ukazuje Šolaja.
On potvrđuje da u srpskom izvozu i dalje preovlađuje takozvani “autsorsing”. To, praktično, predstavlja model poslovanja u kome jedna firma, za poslove koji su se do tada odvijali unutar nje, sada angažuje (bilo kratkoročno, ili dugoročno) drugu firmu ili organizaciju, koja može da bude i na drugom kraju sveta.
Ekonomista Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta, ističe da su izvozni prihodi od IKT usluga u Srbiji u periodu od 2008. do 2015. godine utrostručeni, a od kompjuterskih usluga čak učetvorostručeni.
– Uprkos tome, to nije bitno nadoknadilo jaz za evropskim zemljama u ovom sektoru budući da su se izvozni prihodi od ICT usluga u zemljama centralne i istočne Evrope u istom periodu uvećali za 2,45 puta, slično kao i u zemljama evrozone (2,44 puta), dostigavši na kraju 2015. godine 15,2 milijardi evra, odnosno, 214,1 milijardu evra – ističe Nikolić. Novosti