BEOGRAD, Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je jutros da bi sredstva od prodaje Telekoma trebalo da se upotrebe za infrastrukturu, jer je to ključno za unapređenje konkurentnosti privrede i održivost ekonomije.
Srbija mora da proizvodi kvalitetnije i da izvozi više, rekla je Matićeva, navodeći da infrastruktura podrazumjeva puteve, željeznicu, aviosaobraćaj, transport nekih roba i telekomunikacije.
Upitana o prijedlogu ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da se dio tog novca potroši za otplatu nepovoljnih kredita, ona je odgovorila da je to jedan od načina da se novac potroši zbog čega je potrebna detaljna analiza.
“Ukoliko imamo kredite koji imaju kamate nepovoljnije od onih koje bismo sada mogli dobiti, to jeste racionalan način da se novac potroši”, rekla je Matićeva u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije.
Ona je ocijenila da je dobro da najviša tijela odluče o načinu utroška novca od prodaje Telekoma i da se Skupština Srbije sa tim saglasi.
Matićeva, koja je ranije najavila da bi napustila mjesto ministra u slučaju reorganizacije vlade i smanjenja broja ministara, rekla je da je svako od ministara na to spreman i da je svejedno da li će biti ministar još godinu i po dana ili još nekoliko mjeseci, ali da sa njom o tome nisu vođeni zvanični razgovori.
One škole koje su bile najspremnije dobiće 30 radnih mjesta za učenike i jedno mjesto za nastavnika, rekla je Matićeva i dodala da su svi računari povezani u lokalnu mrežu tako da se može kontrolisati šta đaci rade i na taj način može se obavljati nastava.
Svi kabineti biće povezani i na Internet, najavila je Matićeva u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije, izrazivši nadu da će se svi predmeti učiti u tim kabinetima.
Svaka škola obavezaće se da maksimalno koristi računarske kabinete za nastavu, a djeca će moći da ih koriste i za zabavu, izradu domaćih zadataka i različitih projekata u okviru nastave, objasnila je Matićeva.
Prema njenim riječima, u Srbiji ima oko 1.100 matičnih škola, ali skoro 3.000 školskih objekata i svaka seoska, mala škola, dobiće neku računarsku opremu.
Za škole koje nisu mogle da izdvoje učionicu za ove svrhe biće obezbjeđen prenosni računar, lap top i projektor pomoću koga može da se drži nastava u seoskim školama, često u jedinoj učionici koju imaju, najavila je ona.
Oko 1.500 škola dobiće računarske kabinete sa u prosjeku 20 radnih mjesta, a više od 1.100 škola dobiće prenosni računar i projektor pomoću koga će moći da drži nastavu u tim malim seoskim školama gdje ima desetak ili 20-ak đaka, najavila je Matićeva, navodeći da se prijavilo 2.910 škola. Tanjug