BEOGRAD, Srbija više nema ekonomskih diplomata u svijetu. Poslje šest godina projekat ekonomske diplomatije, koji je inicirao tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić, odlazi u istoriju jer je rezultat 28 ekonomskih diplomata ispod očekivanja.
Prvo ih je povučeno 18, a krajem juna i posljednjih deset, koliko je preostalo da lobira za srpsku privredu.
Odluka o povlačenju ekonomskih diplomata donjeta je prije svega iz ekonomskih razloga jer ekonomski izaslanici nisu opravdali očekivanja, a ni pozamašne godišnje troškove od oko 1,8 milion evra, koliko su Srbiju koštali u vrijeme kada ih je svih 28 bilo u službama širom svijeta.
Mada se od ekonomskih diplomata, koje postoje u mnogim evropskim zemljama, mnogo očekivalo, na kraju se ispostavilo da se plaćaju ljudi koji ne mogu da opravdaju čak ni troškove koje je Srbija za njih imala.
Naime, za šest godina Srbija je platila gotovo devet miliona evra za ekonomske diplomate, a nema preciznih podataka o tome kakvi su njihovi rezultati, ali se zna da je više investiora došlo bez njihovog posredstva nego uz njihovu pomoć.
Odmah po izboru ekonomskih diplomata, stručnjaci su upozoravali na to da su su izabrani na brzinu, da je riječ o mladim ljudima bez diplomatskog iskustva, regrutovanim uglavnom iz vladinih administrativnih službi.
Uz njihovo neiskustvo i slabu pripremljenost da lobiraju za privlačenje stranih investicija, neuspeh je bio logičan. Svaki od tih diplomata građane Srbije, od čijih para su plaćani, koštao je oko 3.000 evra mjesečno, što je previše ako se uzme u obzir činjenica da većina tu platu nije ni zaradila.
Ministar trgovine Srbije Rasim LJajić objašava da je ideja o ekonomskim diplomatama bila dobro zamišljena, ali da je sam projekat od početka bio nerealan jer su u evropske države poslati mladi ljudi bez iskustva u tom poslu. Kao takvi, dodaje, nisu ni mogli ostvariti očekivane rezultate. Slanje ekonomskih diplomata čak i u zemlje regiona nije bilo potrebno, smatra on.
– Moramo da nađemo specifičan model te saradnje, odnosno formiranje ekonomske diplomatije – rekao je LJajić. – Mada u savremenom svetu čitava diplomatija mora da bude u funkciji promocije privrede neke zemlje – i ja mislim da tu leži ključ uspeha, odnosno neuspeha – a onda je to pomoćni alat i sredstvo da privučete investicije ili obezbjedite tržišta za naše privrednike.
Već je bilo razgovora o novom modelu ekonomske diplomatije i na jesen bi trebalo da se donese odluka o tome na koji će način oni raditi.
Privredna komora Srbije već ima predstavništva u pet država i smatra da je logično da oni budu zaduženi za ekonomsku diplomatiju. Ideja bi bila, navodi Veljko Jovanović iz PKS-a, da privreda sama plaća svoje predstavnike, i to je ključ ovog modela. Ističe da je ideja da predstavništva PKS-a rade u koordinaciji s nadležnim miinistarstvom koje obavlja i poslove spoljne politike.
Većina stručnjaka slaže se u ocijeni da je ekonomska diplomatija Srbiji potrebna, ali da svakako mora biti drugačije od ove koja se sada završila. Podsjećaju na to da ekonomsku diplomatiju preko svojih privrednih komora vodi Austrija i u tome postiže mnogo uspjeha.
Drugi ističu da Njemačka, Slovenija i Hrvatska istu tu ekonomsku diplomatiju vode preko Ministarstva spoljnih poslova i da za to nemaju posebno zaposlene ekonomske diplomate, ili da se privlačenje investitora u Makedoniji obavlja preko Agencije za promociju izvoza.
Projekat ekonomskih ambasadora čiji je zadatak bio da u Srbiju dovedu strane investitore Ministarstvo ekonomije sprovelo je 2010. godine. Diplomate su poslate u Rusiju, Njemačku, Italiju, Grčku, Kinu, Francusku, SAD, Sloveniju, Veliku Britaniju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Belgiju, Kanadu, Japan, Ukrajinu, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Slovačku, Austriju, Crnu Goru, Švedsku i Češku. Dnevnik