BEOGRAD, Srbiji je potreban poseban fond za nenaplative kredite, a ne „kontejner“ banka gdje bi se slivali svi loši zajmovi, slažu se i nadležni i bankari.
Plan je da kompanije otkupljuju pozajmice koje banke na mogu da naplate, a time bi se „oslobodio“ novac za investicije. Sve bi to nadzirala država.
Prema posljednjim podacima Narodne banke Srbije, udio loših kredita u Srbiji je 22,9 odsto. Od ukupnog kapitala svih banaka na srpskom tržištu koji iznosi 25 milijardi evra, trećina je „zarobljena“ u lošim kreditima i rezervisanjima. Banke za svaki loš kredit moraju da izdvoje isti iznos duga na poseban račun i samim tim to su „zamrznuta“ sredstva. A takav zajam se knjiži kao gubitak.
U Srbiji banke već imaju mogućnost da prodaju svoja nenaplativa potraživanja, ali su zasada ponudile samo petinu loših pozajmica. Ustupanjem takozvanih „kontaminiranih“ kredita, banka praktično čisti svoje bilanse, oslobađa novac i može da pruži više zajmova. One, ipak, čekaju neko trajnije rješenje u vidu fonda, kao što je slučaj u Evropi.
– Ono što nas, kao i ministarstva finansija i privrede ohrabruje, jeste spremnost da se u narednom periodu radi na rješavanju ovog problema – najavljuje Veselin Pješčić, viceguverner. – Tu je moguća tijesna saradnja kako bi se oslobodio potencijal koji je sada zbog visokog udjela loših kredita zarobljen u bankarskom sektoru. To bi predstavljalo osnov za novi kreditni rast u narednom periodu.
Generalna namjera je, prema riječima Pješčića, da formiranje fonda u formalno pravnom smislu bude u rukama države koja bi postavila sistemski okvir, dok bi on bio u vlasništvu privatnih kompanija koje bi investirale u kupovinu nenaplativih kredita.
– Jedna od stvari na kojima su banke insistirale jeste princip odgovornosti da one dobrovoljno prodaju dio nenaplativih kredita tom fondu i to bi trebalo da bude minimum koji bi trebalo da se nađe u zakonu – rekao je Pješčić.
NBS je inače, relaksirala regulativu u više navrata i omogućila bankama da smanje nivo nenaplativih kredita, prodajom potraživanja drugim kompanijama.
– To se već dešava i imamo slučajeve da su pojedine banke prodavale dio svojih nenaplativih kredita i na taj način smanjivale njihov udio u svojim bilansima – istakao je viceguverner NBS. – To, ipak, nije još primjenljivo u svim bankama. Naravno, uslov je da ne postoji interesna povezanost između tih kompanija koje kupuju ta potraživanja.
Makedonija izuzetak
– U Makedoniji, na primjer, nivo teško naplativih zajmova ima tendenciju pada i iznosi 11,5 odsto, ali je u ovoj zemlji rast kredita bio samo 20 do 30 odsto pre krize, dok je kod ostalih bio i tri puta veći – ističe Dimitri Bogov, guverner centralne banke Makedonije. – Sada je kreditni rast jedan od najboljih u Evropi iako je samo sedam odsto, dok su u ostalim zemljama, čak i na nuli, negdje je i negativan. Novosti