BEOGRAD, Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mjesec 2016, objavio je Republički zavod za statistiku.
Izvoz je u posmatranom mjesecu povećan za 10,1 procenat, na 937 miliona evra međugodišnje, dok je uvoz robe vredio 1,23 milijarde evra, što predstavlja rast od 15,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
Izraženo u dolarima, ukupna robna razmjena u januaru iznosila je 2,31 milijardu dolara, za 10,6 odsto više nego lani. Izvoz je „težio” 995,9 miliona dolara, što je povećanje za 7,6 odsto, a uvezeno je robe za 1,31 milijardu dolara, ili za 13 posto više nego u istom lanjskom mjesecu.
Spoljnotrgovinski deficit od 299,7 miliona evra veći je za 36,9 procenata nego u januaru prošle godine, a u dolarskom iznosu je porastao za 34,1 odsto na 319,1 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 procenata, i manja je nego u istom mjesecu 2016, kada je iznosila 79,5 odsto.
Najviše robe Srbija je u januaru, pojedinačno po zemljama, izvezla u Italiju (153,6 miliona dolara), Njemačku (141 milion), Bosnu i Hercegovinu (67,1 milion), Rusku Federaciju (60,2) i Mađarsku (40,5 miliona dolara).
S druge strane, najveći uvoz je bio iz Njemačke (162 miliona dolara), Ruske Federacije (139,1 milion), Italije (119,7), Kine (117,7) i Mađarske (63,5 miliona).
Najveća robna razmjena je bila sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Sa zemljama članicama Evropske unije ostvareno je 65 odsto ukupne razmjene.
U zemlje CEFTA izvezeno je robe za 139,8 miliona dolara, a uvezeno za 54,6 miliona, pri čemu je zabilježen suficit od 85,2 miliona dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Pokrivenost uvoza izvozom je bila 256 procenata. Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmjeni ostvaren je Bosnom i Hercegodinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, SAD i Rumunijom.
Najveći deficit je registrovan u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, zatim sa Poljskom (uvoz djelova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Nejmačkom, Belgijom, navodi se u saopštenju.