BEOGRAD, Država Srbija je prošle godine izgubila najmanje 30 miliona evra prihoda od akciza jer je oko 40.000 tona baznog ulja namješano u legalno dizel gorivo. 
Štetu trpi ne samo država već i savjesni trgovci naftom i naftnim derivatima, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbija (UNKS), pišu Večernje novosti.
“Od 2013. godine naovamo uvoz baznog ulja u Srbiju je sve veći i za prvih deset mjeseci je dostigao nivo od 65.000 tona, što za oko tri puta prevazilazi realne godišnje potrebe industrije maziva, koja bazno ulje koristi kao sirovinu”, kaže on.
Mićović je u analizi za bilten Naftnog komiteta Srbije precizno izračunao da svaki litar ovog “akcizno razblaženog” dizela ima 20 odsto baznog ulja, to znači da je na tržištu Srbije u toku 2016. godine bilo prodato oko 200.000 tona dizela po cijeni koja je nedostižna za sve legalne distributere goriva.
Praktično, svi oni bi morali u svojim kalkulacijama da uzmu u obzir da im je više oko 13 odsto potrošnje dizela bilo nedostupno.
Nije samo problem uočen kod baznog ulja. Država gubi (a samim tim i krajnji potrošači) i drugim odomaćenim radnjama na “sivom tržištu” kao što je namješavanje u legalno gorivo (bezakciznih) derivata nafte koji su namjenjeni isključivo industrijskoj potrošnji, ili nekontrolisano korišćenje biogoriva koje je u većini zemalja oslobođeno plaćanja akcize.
“Svim navedenim opcijama je zajednička utaja fiskalnih obaveza, zbog čega je u stručnim krugovima čak nastala sintagma – “akcizno razblaživanje”, kaže Mićović.
Mićović kaže i da je sivo tržište 2011. i 2012. godine bilo “crno”. Udruženje naftnih kompanija Srbije je procijenilo da je na srpskom tržištu od 100.000 do 130.000 tona derivata nafte, prije svega lož-ulja, nenamjenski potrošeno kao gorivo.
Fiskalni prihodi su bili umanjeni za 70 do 100 miliona evra po godini. Država nije registrovala ni sankcionisala nijedan značajniji prekršaj iako je za prevoz 100.000 tona derivata potrebno više od 4.100 najvećih auto-cisterni, što je teško moglo da promakne neprimjećeno.
Srbija je poslednjih godina ipak donijela niz mjera, od pojačane kontrole uvoza do markiranja goriva koje su smanjile sivo tržište ali je uočeno da se “šverceri” i “mešetari” prestrojavaju i da nalaze nove načine za protivzakonitu zaradu.
“Za razliku od svih ostalih država EU, realizacija programa se ne finansira iz postojećih budžetskih prihoda, već iz novouvedene naknade. Tako da potrošači u Srbiji pored inspekcijskog nadzora koji se finansira iz budžeta, dakle pored ostalog i iz akcize na gorivo, plaćaju još dve naknade za kontrolu tržišta motornih goriva, naknadu za markiranje i naknadu za monitoring kvaliteta”, kaže Mićović.
“Koristeći iskustva drugih možemo da uštedimo vrijeme i dođemo do najefikasnijeg mogućeg sistema kontrole tržišta”, objašnjava prvi operativac UNKS Mićović.
“Tako je nedavno okončan projekat koji je podržala Centralnoistočna inicijativa sa sjedištem u Trstu, gde smo na osnovu razmjene iskustava dali dragocjene preporuke za unaprjeđenje srpskog sistema monitoringa kvaliteta goriva”, dodaje on.
Nosioci realizacije projekta su bili Nacionalni naftni komitet Srbije, čiji je UNKS član, i Univerzitet u Pragu, uz učešće predstavnika državnih organa nadležnih za sprovođenje monitoringa kvaliteta goriva, iz obje zemlje.
Sistem kontrole nije nimalo jeftin, a tržišni pokazatelji upućuju na zaključak da je pored svega učinjenog siva zona ponovo u rastu, upozoravaju iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. Večernje novosti
