BEOGRAD, Građani Srbije, pokazuju posljednji podaci bankara, sve se manje zadužuju. Stambeni krediti su u padu, a prosječan kratkoročni zajam iznosi 4.800 evra.
Građani Srbije se sve manje zadužuju kod banaka, što potvrđuju i poslednji podaci Udruženja banaka Srbije koji ukazuju da stanovništvo jedino uzima gotovinske kredite, a da sve ostale uglavnom vraća, pišu Večernje novosti.
Keš pozajmice su za posljednjih mjesec dana porasle za oko milijardu dinara. U avgustu su iznosile 213,7 milijardi, a u septembru su premašile 214,6 milijardi dinara.
Stambeni krediti su u padu. Tako su u avgustu iznosili 372,5 milijardi, a prošlog mjeseca 370,7 milijardi dinara. Za posljednjih 12 godina građani su se kod banaka zadužili 698,04 milijarde dinara ili nešto više od 5,8 milijardi evra.
Prema ovom iznosu svaki građanin duguje 838 evra bankama ili nešto više od 100.000 dinara. S prosječnom platom od 360 evra, to nije mali dug. Prosječan kratkoročni zajam iznosi 4.800 evra, a stambeni 34.000 evra.
Zaduživanje stanovništva od 2006. godine, kada je krenula ekspanzija uzimanja kredita, nije pratio rast plata. Tako je prije devet godina prosječna obaveza građana za zajmove iznosila 401 evro, a danas je duplo viša.
Ovaj rast nije pratio skok zarada. Zbog toga su danas zaposleni u Srbiji sa prosječnom platom od oko 44.000 dinara na ivici dužničkog ropstva, jer najmanje 70 odsto primanja duguju za rate kredita, kreditnih kartica i dozvoljeni minus.
Ukoliko neko ima stambeni kredit od 60.000 evra, svakog mjeseca za ratu mora da izdvoji minimum 225 evra ili 27.600 dinara.
Uz to, ako ima i kreditnu karticu od 50.000 dinara, minimum mora da uplati 2.000 dinara, a 250 dinara za dozvoljeni minus. Kada sve ove obaveze izmiri, za život mu staje oko 14.000 dinara. Ukoliko nema dodatnih prihoda ili ne živi u porodici gduje ima prihoda od supružnika ili roditelja, on je na ivici bankrota.
“Kašnjenje u otplati kredita, pogotovo građana, stagnira i na nivou je od oko 7,3 odsto”, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
– Nešto je veće kašnjenje kod tekućih računa, oko 11,5 odsto. Nenaplativih kredita nema mnogo kod stanovništva i ne razmišlja se da se zajmovi koje građani ne mogu da vrate prodaju firmama koje se time bave.
To znači da dužnike koji nisu u stanju da otplaćuju uzete kredite neće juriti utjerivači dugova, nego i dalje banke. Za kredite je kašnjenje na nivou od 7,3 odsto, lizing usluge 10,5, a za kreditne kartice je najveće i iznosi 18,4 odsto. Rate za kreditne kartice se najteže otplaćuju već godinu dana, ali kako su u pitanju mali iznosi, banke ih otpisuju.