BEOGRAD , U Srbiji živi gotovo 300.000 podstanara od kojih većina nema zaključen ugovor sa stanodavcem koji misli da na taj način izbjegava plaćanje poreza.
Inače, neplaćanjem poreza stanodavci nanose direktnu štetu državi Srbiji koja se procjenjuje na čak 50 miliona evra godišnje.
Međutim, ugovor u izdavanju ne znači automatsku poresku obavezu, ali štiti i stanodavce i zakupce, kažu predstavnici udruženja „Velegrad“i vlasnici agencija za promet nekretnina.
“Prava podstanara se štite zakonom o stanovanju kojim je predviđeno da svaki zakuupac stana treba da sa stanodavcem zaključi ugovor. I zato je to njihova obaveza“, rekla je za Tanjug advokat udruženja „Velegrad“ Ljiljana Spasojević.
Obaveza stanodavca je, kaže, da u roku od 30 dana prijavi Poreskoj upravi da je sa stanarom zaključio ugovor, što ga obavezuje na plaćanja poreza na zakup u iznosu 20 odsto od visine zakupnine.
Spasojević napominje da stanodavci često izbjegavaju da zaključe ugovore o zakupu stana da bi izbjegli ovu poresku obavezu, al ne shvataju da ugovor o zakupu štiti i njih i podstanara.
Predviđene kazne za naplaćanje poreza su od 10.000 do 50.000 dinara, ali ni to nije uspjelo da prinudi gazde stanova da promjene svoje navike, kaže Spasojević.
“Ugovor podstanaru omogućava da se prijavi na adresi na kojoj stanuje, što je važno jer veliki broj podstanara živi neprijavljeno, takođe mogu da regulišu svoje druge statuse vezane za upis djece u vrtić, prijava nacionaloj službi za zapošljavanje, ili da dobiju parking mjesto i tome slično”, istakla je.
S druge strane ugovor štiti i stanodavca jer lakše može da dokaže da je podstanar stanovao kod njega ukoliko ne plati račune ili ne izmiri zakupninu.
To mu je, kaže, dokaz za sud, ali i dokument koji reguliše prava i obaveze stanodavca i podstanara – visinu zakupnine, rok plaćanja, visinu depozita, otkazni rok.
Spasojević, međutim, primjećuje da Zakon o stanovanju ima mana jer ne obavezuje ovjeru takvog ugovora, već samo njegovo sastavljanje u pisanoj formi.
Zato je njen savjet svima da ako imaju ugovor i ovjere ga.
“Mnogi ne ovjeravaju ugovor jer smatraju da tako postaju poreski obveznici, što nije tačno, jer obaveza plaćanja poreza nastaje kada stanodavac prijavi nadležnoj Poreskoj upravi da je iznajmio stan”, istakla je.
Kaća Lazarević vlasnica istoimene agencije za promet nekretnina za Tanjug kaže da se slično događaja i sa prodajom.
Cijene su pale čak za 50 odsto, pa je ponuda stanova za iznajmljivanje prilično dobra, kaže Lazarević i dodaje da je stan iste kvadrature moguće naći i za 300 i za 500 evra.
“Kada radite poslove sa agencijom imate garanciju da sigurno neće doći u situaciju da vam stan izda neko ko nije vlasnik jer se proverava njegov identitet, a uz ugovor je obavezna validna dokumentacija”, navela je sagovornica Tanjuga.
Izbjegavanjem agencija u posredovanju iznajmljiva radi uštede klijent može da doživi razne neprijatnosti, pa i da se nađe na ulici.
“Treba naročito biti oprezan ukoliko stanodavac ima punomoćje. Treba najpre proveriti da li je on stvarno ovlašćen, da li u tom punomoćju piše da može da primi zakupninu, i što je jako bitno treba pogledati dobro stan, sve njegove vrline i mane i to evidentirati u ugovoru“, naglasila je Lazarević.
Vlasnika stana, kaže ona, obavezno treba pitati da li ima nameru da prodaje stan koji iznajmljuje, da se zakupac sutra takođe ne bi našao na ulici, što je čest slučaj.
“Otkazni rok je uobičajeno od mesec do dva, ali kada se vlasniku žuri on će naći načina da vas istera iz stana što nije dobro kad već dajete novac za zakup, a obično i depozit”, navela je.
U takvim situacijama Poreska uprava Srbije je nemoćna i zato građani iznajmljivanje treba da rade preko registrovanih agencija, jer samo tako onaj ko stan iznajmljuje može izbjeći različite probleme, poručila je Lazarević. Tanjug