BEOGRAD, Državne institucije, lokalne samouprave, javna i komunalna preduzeća, kako saznaju „Novosti“, privredi duguju više od milijardu evra, tačnije oko 107 milijardi dinara. Nedavno objavljeni finansijski izvještaji pokazuju da je prošlu godinu srpska privreda završila u „minusu“ od 90 milijardi dinara. Gubitku su „kumovala“ i međusobna potraživanja, čiji je nivo nemoguće utvrditi, a najgrublje procjene su baratale sa iznosom između tri i četiri milijarde evra. Mnogi su spas potražili u kreditima, tako da je na kraju maja iznos pozajmica pravnih lica i preduzetnika bio 1,240 milijardu dinara.
Nažalost, u Vladi priznaju da još uvijek nisu osmislili efikasan način regulisanja starih dugova, ali da se očekuje da Srbija, ipak, na jesen dobije zakon kojim će se i država obavezati da svoja dugovanja prema privredi izmiruje u roku od 60 dana, odnosno da za svako kašnjenje u plaćanju bude „kažnjena“ – penalima.
U paketu sa novim rokovima, međutim, mora da se razriješi problem nagomilanih dugovanja. Jedna od verzija je reprogram duga, tako da bi država nakupljene obaveze plaćala narednih pet godina. To, međutim, nije konačna verzija, a upravo je traženje pravog rješenja jedan od razloga što se i usvajanje najavljene mjere prolongira.
Inače, sabiranje „starih“ državnih obaveza nastalih „probijanjem“ rokova plaćanja pokazalo je da su prema privatnom sektoru najnemarniji bili gradovi i opštine. Lokalni nivoi vlasti posljednjih godina su sumu neplaćenih poslova i usluga dotjerali do čak 40 milijardi dinara, što je oko 400 miliona evra. Svega dvije milijarde dinara manje, odnosno oko 38 milijardi, privatnom sektoru duguju državna javna preduzeća. Lokalna komunalna preduzeća nisu platila skoro 19 milijardi dinara obaveza, a same državne institucije odgovorne su za nešto manje od deset milijardi duga.
U paketu sa novim rokovima, međutim, mora da se razriješi problem nagomilanih dugovanja. Jedna od verzija je reprogram duga, tako da bi država nakupljene obaveze plaćala narednih pet godina. To, međutim, nije konačna verzija, a upravo je traženje pravog rješenja jedan od razloga što se i usvajanje najavljene mjere prolongira. Disciplina u plaćanju, kako su ranije najavljivali nadležni, trebalo je da počne već od jula. Očigledno je da će privrednici morati da se strpe još koji mjesec – do jeseni.
U međuvremenu, preduzeća srljaju u blokadu. Zaključno sa posljednjim danom maja u njoj je bilo ukupno 64.581 pravno lice i preduzetnik. Ukupan iznos blokade, i to bez obračunate kamate, pokazuju podaci Narodne banke Srbije, iznosi skoro punih 210 milijardi dinara.
Izgubljeno
Privrednici dio svojih potraživanja nikada ne uspiju da naplate. Ni prije krize nikada nisu uspjeli da dođu do oko sedam odsto dugova. Danas je, međutim, kažu privrednici, njihov udio dupliran. Preduzeća naruče robu i usluge, a novac nikada ne stigne, jer odu u stečaj ili se jednostavno ugase. Drugi scenario je izdavanje nenaplativih mjenica.
Kompenzacija
Mnogi privrednici su se ponadali da će njihovi problemi nemogućnosti naplate dugova riješiti najavljenim multilateralnim kompenzacijama. Međutim, kako je „Novostima“ rečeno u Vladi Srbije, od mulitilateralne kompenzacije se odustalo jer se pokazalo da „slovenački model“ prema kome je trebalo da izvršimo ovaj posao, nije dao očekivane rezultate. Pri tom, kod Slovenaca je u lancu bilo samo 314 povjerilaca, a kod nas ih ima znatno više..
Dugovanja države privredi
Državne institucije 10 milijardi dinara
Javna preduzeća 38 milijardi dinara
Gradovi i opštine 40 milijardi dinara
Lokalna komunalna preduzeća 19 milijardi dinara
Novosti