BEOGRAD – U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je recimo Austrija taj procenat kreće oko 20, izjavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Raketić.
On je učestvujući na onlajn radionici projekta Budućnost srpske industrije hrane u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane naveo da se u toj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000, uglavnom malih proizvođača.
“Organska proizvodnja biće sve značajnija. Uvažavajući to, Ministarstvo je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda“, rekao je Raketić.
Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao organski. Ocjenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama.
Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.
Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.
Govoreći o proizvodima sa zaštićenim geografskim porijeklom, naveo je da trenutno Srbija ima 46 proizvoda koji su zaštićeni na nacionalnom nivou i izrazio nadu da će se ova oblast regulisati zakonom.
Ova proizvodnja bi prema njegovim riječima mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi iz pojedinih krajeva Srbije. Ovo zato što malo veća proizvodnja ovakvih proizvoda traži i veće količine sirovina.
„Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja. To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju“, rekao je Raketić.
Razgovaralo se i o deklarisanju hrane, što je prema Raketićevim rečima veoma složena tema, jer potrošači kroz deklaraciju hoće da dobiju što više informacija a proizvođači baš i ne žele da otkriju sve informacije.
Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smiju da se koriste netačne i neprecizne informacije.
Kada je riječ o nepravilnostima pri deklarisanju, posebno je ukazao na one koje se tiču navođenja ljekovitih svojstava koje hrana navodno ima.
Projekat Budućnost srpske hrane je preij svega okrenuta mladima, a Raketićev savjet mladim proizvođačima jeste da osim na primjeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.
„Pošto je uglavnom reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu“, istakao je Raketić. Tanjug