JAGODINA, Srbija ima dobre vinogradare ali ih treba naučiti da proizvode dobra vina, izjavio je za Tanjug profesor na odsijeku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu za tehnologija vina dr Slobodan Jović, tokom festivala “Dani vina” u Trešnjevici kod Paraćina.
“Sada u Srbiji ima pet odsto vina koje bih poželio da pijem, 20 odsto vina koja mogu da pijem, a ostalo su vina sa nedostacima”, rekao je Jović.
“Nije dovoljno da izmuljate grožđe i da kažete kako znate da pravite vino. Postoji postupak šta treba primijeniti da to vino bude dobro”, dodao je on.
Po njegovim riječima, oko 75 odsto vinara u Srbiji koji proizvode sa hektara ili dva, “nisu vični tom poslu, treba ih edukovati i obučiti da proizvode dobra vina, odnosno da od prosječnog vina naprave dobro vino”.
Potrebno je to organizovati, prije svega Ministartvo poljoprivrede Srbije, i to što prije. Pritom je potrebno donijeti i odgovarajuć pravilnike, rekao je on.
Jović, koji je i član nekoliko komisija za ocjenjivanje vina u zemlji i inostranstvu, kaže da su nam vinogradarstvo i vinarstvo u haosu: veliki vinarski kombinati su propali ili su u nekom statusu “ni na nebu ni na zemlji”.
“Donose se pravilnici koji uopšte ne odgovaraju našim uslovima, prepisuju se bukvalno članovi zakona Njemačke, sami sebe ponižavamo, saginjemo se više nego što se od nas traži”, ocijenio je Jović.
Ilustracije radi, dodao je Jović, da bi vino ušlo u Srbiju potrebno je da osvoji sto poena, ali kada su u pitanju vina iz Evropske unije (EU), dovoljno je 37 poena.
“To je jad i bijeda, EU nas bagateliše. Postajemo krš za vina Evrope”, kaže Jović. Tanjug
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Što se mene tiče, sa ovih prostora zakon su vina sa područja Trebinja. Od belih vina, ubedljivo najbolja Žilavka koju proizvodi Vinarija Anđelić, može da joj parira Triumf vinarije Aleksandrovic sa Oplenca. Od crnih, Vukoje Vranac odličan i ono što treba istaći, nezaobilazni Bitter Vukoje. Što se gostoprimstva tiče, Vinarija Anđelić je pobrala sve moje simpatije, posebno g-din Anđelić, lično.
@lion,
Šta je sacrkvenim vinima Vladike Grigorija, nisam sa tih prostora, pa mi nije poznat njihov kvalitet?
Ona bi trebala biti izuzetno dobro, obzirom da moraju po Božijoj zapovijesti i iskrenosti raditi dobro, pa i vino.
@LION Verovatno mislite na vina koja se proizvode u manastiru Tvrdoš? Ne znam, sve je stvar ukusa. Ja sam probao vina manastira Tvrdoš međutim meni se nisu svidela. Istini za volju, ima dosta ljudi kojima je recimo Vranac manastira Tvrdoš zakon. Opet kažem sve je stvar ukusa. U svakom slučaju, pohvale za vinare iz Trebinja.
Cinjenica je da su dobra vina skupa a narod nema para.Nasa vina losijeg kvaliteta su opet skuplja od uvoznog vina ,npr.makedonskog,a istog kvaliteta tako da ljudi kupuju sto vise za sto manje para pa i krsevi imaju prodju.Tako je i sa pivom i rakijom.