BRISEL, Snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije pogurao je rast ekonomije Zapadnog Balkana, koja je posustala 2018. godine, ocjenila je Evropska komisija.
“Srbija, najveća privreda u regionu, zabilježila je najveće ubrzanje godišnjeg rasta BDP-a, sa 2,9 procenata u drugom kvartalu na 4,8 odsto u trećem kvartalu”, konstatuje Evropska komisija u novom izvještaju o privrednim kretanjima u zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Takvom ubrzanju rasta srpskog BDP uglavnom je, navodi se, doprinijelo snažno povećanje bruto investicije od 17,3 odsto na godišnjem nivou, a rast su nastavile da podržavaju i privatna i javna potrošnja.
Komisija je zadržala projekcije rasta srpske ekonomije za 2020. i 2021. godinu na 3,8 procenata i 3,7 odsto, respektivno, koliko je predviđala i u svojim jesenjim prognozama iz oktrobra prošle godine.
U dokumentu se podsjeća da je bonitetna agencija Standard i Purs (S&P) podigla kreditni rejting Srbije sa “BB” na “BB +”, što je samo jedan stepen ispod investicionog nivoa, zadržavajući pozitivne izglede.
EK je u izvještaju prenijela i obrazloženje S&P-a, da se poboljšanje kreditnog rejtinga zasniva “na progznozama snažnog ekonomskog rasta za Srbiju, uprkos posustajanju rasta Evrozone, i na projektovanom obuzdavanju javnog duga zahvaljujući kontinuiranoj fiskalnoj disciplini i povoljnom monetarnom ambijentu”.
Pozitivni izgledi kreditnog rejtinga Srbije, dodaje se, zasnivaju se na i čvrstim izgledima daljeg snažnog priliva direktnih stranih investicija, koji može dodatno da ojača izvoznu bazu Srbije i otpornost ekonomije na spoljne šokove.
U Izvještaju EK se precizira da su strane direktne investicije u Srbiji dostigle do novembra prošle godine 3,1 milijardu evra, što je skok od 37,3 odsto međugodišnje, pri čemu one pokrivaju finansiranje deficita tekućeg računa sa 110 odsto.
Komisija ističe takođe da je MMF završio u decembru treću reviziju u okviru Instrumenta koordinacije politike sa Srbijom i da je konstatovao da zemlja nastavlja da bilježi solidne ekonomske i fiskalne rezultate, mada ostaje ranjiva na eksterna kretanja, dok su unutrašnji rizici vezani za kašnjenje strukturnih reformi.
U dokumentu, objavljenom na zvaničnoj interent stranici EK, piše još da je budžetski suficit Srbije u trećem kvartalu iznosio 0,9 odsto BDP-a, zahvaljujući snažnim prihodima od poreza na dobit i poreza na dodatu vrijednost, kao i doprinosima socijalnog osiguranja.
Dalje se napominje da je Skupština Srbije u novembru usvojila budžet za 2020. godinu, u kojem se, kao i prethodne godine, predviđa deficit budžeta opšte države od 0,5 odsto BDP-a.
Dodaje se takođe da se budžetom za 2020. godinu projektuje snažan rast prihoda koji se koristi za povećanje prosječnih plata za oko 9,0 odsto i penzija za 5,4 procenta, kao i za obezbjeđenje dodatnih finansijskih sredstava za infrastrukturne projekte i blago smanjenja poreza na rad.
Prema ocjeni Komisije, nivo javnog duga u regionu Zapadnog Balkana je i dalje visok, a tu ocijenu argumentuje podacima da je on u Crnoj Gori prošle godine činio 79 odsto BDP-a, u Albaniji 66,5 odsto, dok je u Srbiji na kraju novembra iznosio 52,4 procenta. Komisija predviđa da će javni dug Srbije ove godine biti smanjen na 49,9 odsto, a 2021. godine na 48 procenata.
U izvještaju se ukazuje i na pozitivna kretanja na srpskom tržištu rada, gdje je stopa nezaposlenosti stanovništva starijeg od 15 godina oborena na 9,5 procenata u trećem kvartalu, ali se dodaje da se smanjila i radna snaga za 1,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, usljed pada broja stanovnika i porasta neaktivnog stanovništva.
Prema prognozi Komisije, stopa nezaposlenosti u Srbiji će ove i naredne godine biti dodatno smanjena, i to na 8,9 odsto i na 7,2 procenta, respektivno.
Kada je riječ o trgovini Srbije sa svijetom, EK procjenjuje da će spoljnotrgovinski deficit iznositi 12,5 procenata ove i 12,9 odsto iduće godine, dok deficit bilansa tekućih plaćanja vidi na nivou od 5,5 odsto za obje godine. Takođe predviđa da će rast inflacije u 2020. i narednoj godini iznositi po 2,1 procenat. Tanjug