BEOGRAD, Agenciji za privatizaciju Srbije stigle su ozbiljne ponude za 50 do 60 preduzeća, ali kako RTS saznaje, Vlada Srbije se nada da će, uz određene ustupke, uspjeti da proda oko 150 preduzeća. Na Vladin poziv za privatizaciju 502 preduzeća do 15. septembra stigla su 1.732 pisma investitora. Za 99 firmi niko nije bio zainteresovan.
Poljoprivredni kombinat “Beograd” je, po svemu sudeći, najprivlačniji među 502 firme ponuđene na prodaju. Za njega je zainteresovano 11 investitora.
“Ja nisam iznenađen interesovanjem, hrana je interesantna, posebno je veliko interesovanje za PKB. Bilo je dosta i stranih i domaćih firmi i fondova koji su se interesovali, kao i za trenutni status posla koji PKB radi”, rekao je Dragiša Petrović, generalni direktor PKB korporacije.
PKB je kao i ostale firme u restrukturiranju trenutno zaštićen od naplate starih dugova, ali oni su tu.
Prošle godine država im je otpisala tri milijarde dinara duga za poreze i doprinose i sada po tom osnovu duguju 600 miliona dinara. Na to dolaze dugovi bankama i drugim poveriocima. Ukupno sedam milijardi dinara. Pored PKB investitorima su privlačni i voćari iz Porečja u Vučju.
“Nije iznenađujuće kada su u pitanju poljoprivredni kombinati, zemlja u Srbiji je relativno kvalitetna. Potrebno je uvesti nove tehnologije i neko ko bi kupio kombinate lako bi mogao da dostigne svetsku konkurentnost“, kaže ekonomista Milojko Arsić.
Pored poljoprivrednika dobrom ishodu se mogu nadati i rudnik “Resavica” i RTB “Bor”, banje i drugi turističko-ugostiteljski objekti.
Međutim, ko tačno ide dalje, a kome sljedi katanac i likvidacija još se ne zna – jer su radne grupe tek počele da analiziraju ponude. Ipak RTS saznaje da su ozbiljne ponude stigle za 50 do 60 preduzeća.
“Ako bi se privatizovalo 50 do 60 preduzeća to bi bio veliki uspeh za Srbiju ili bar 20, 30 koji su značajni za gradove, regione. Nije isto FAP, ‘Petoletka’ ili neka od malih preduzeća koja zapošljavaju”, kaže Milojko Arsić.
Arsić napominje da se svaka privatizacija može smatrati velikim uspjehom, čak i ako se preduzeće ne proda, jer, kako kaže, stvoriće se uslovi da drugi dođu do imovine kojom ono neuspešno raspolaže, do zemljišta, zgrada pa možda i radnika.
Na spisku zainteresovanih je i po neka zvučna svjetska firma, ali je malo domaćih biznismena. Pretpostavlja se da u njihovo ime nastupaju advokatske kancelarije ili fondovi.