BEOGRAD, Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocijenio je da bi zemlje koje bi pristupile carinskoj uniji Zapadnog Balkana morale da ujednače carine prema ostatku svijeta, što bi za Srbiju moglo da znači da se opredjeljuje da li joj je ta zajednica važnija od ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
“Jednostavno rečeno, carinska unija bi bila CEFTA (zemlje potpisnice Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi), odnosno regionalna slobodna trgovina, sa zajedničkim carinama. Pretpostavljam da se ovo poslednje ne bi odnosilo na Moldaviju. Kako sve zemlje već imaju režim slobodne trgovine sa EU ili će ga imati kada sprovedu svoje ugovore o stabilizaciji i pridruživanju, to bi značilo da bi bilo potrebno ujednačiti carine prema ostatku sveta”, rekao je Gligorov za Betu komentarišući prijedlog srpskog premijera Aleksandra Vučića o osnivanju carinske unije zemalja Zapadnog Balkana.
Gligorov je podsjetio da neke zemlje nisu članice Svjetske trgovinske organizacije (Srbija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo), dok druge jesu, što znači da bi ove koje nisu “u najmanju ruku trebalo da preuzmu carine koje su u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a uz to, i da ih izjednače”.
“To ne bi moralo da bude od velike važnosti, budući da trgovina sa trećim zemljama, kada se CEFTA i EU izuzmu, nije veoma značajna, osim kada je reč o Rusiji, zbog nafte i gasa”, rekao je Gligorov.
On je ukazao da bi problem bio u tome što Srbija jedina ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
“Carinska unija bi onda podrazumevala ili da Rusija proširi ugovor o slobodnoj trgovini na sve zemlje članice nove carinske unije ili da Srbija preuzme carinski režim koji sa Rusijom imaju druge zemlje članice nameravane carinske unije, što bi značilo da bi Srbija raskinula ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom”, kazao je Gligorov.
Kako je dodao, “bilo bi u svakom slučaju potrebno da novostvorena carinska unija ima jedinstvenu carinsku politiku prema svima, a to znači i prema Rusiji”.
“Naravno, to bi mogla da bude i jednostrana carinska politika gde bi svi ukinuli carine Rusiji, gde bi onda Srbija izvozila u Rusiju slobodno, a izvoz drugih članica carinske unije bi Rusija carinila. Verovatnije je da bi zemlje članice nameravane carinske unije htele da pregovaraju sa Rusijom o zajedničkom carinskom režimu, gde opet ako Rusija ne bi svima htela da ukine carine, Srbija bi morala da se odluči da li joj je carinska unija važnija od ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom”, kazao je Gligorov.
Istakao je da “ekonomski značaj bescarinskog izvoza u Rusiju nije veliki, ali politički bi mogao da bude”.
Carinska unija koju za Zapadni Balkan predlaže Vučić, obuhvatila bi tržište na kojem živi oko 18 miliona ljudi i na kojem je, prema proceni MMF-a za 2016. godinu, ostvaren bruto domaći proizvod od ukupno 243,5 milijardi dolara. U toj zajednici bile bi države CEFTA sporazuma Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija i UNMIK Kosovo, a izvan regiona je tu još Moldavija. Beta
