NOVI SAD, Saradnik Instituta za medjunarodne ekonomske studije u Beču Vladimir Gligorov izjavio je da su sadašnji troškovi zaduživanja Srbije takvi “da je teško vidjeti da bi se ti javni dugovi mogli vratiti, ukoliko se značajno ne ubrza privredni rast”.
Gligorov je u intervjuu za novosadski Dnevnik rekao da nije beznačajno po kojoj se kamatnoj stopi država zadužuje i, ukoliko je ona značajno veća od stope privrednog rasta zemlje, to znači da neće biti nacionalnog dohotka iz koga bi se ti dugovi vraćali.
“Srbija jeste u boljem položaju od Grčke jer ne mora da udje ponovo u recesiju. U boljem je položaju i od nekadašnje Argentine, jer ima fleksibilan kurs. Ali je u veoma rdjavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana”, ocijenio je Gligorov.
Povodom prijedloga profesora Miroljuba Labusa za potpuni prelazak Srbije na evro, Gligorov smatra da u osnovi nije baš potpuno jasno šta se evroizacijom želi postići.
“Makroekonomski posmatrano, ako dohoci, prije svega plate i penzije, nisu indeksirani u evrima, monetarna i fiskalna politika nisu bespomoćne. U ovom času, poslije značajne devalvacije dinara, troškovi rada su značajno smanjeni, gledano u evrima, što znači da je konkurentnost bar po tom osnovu značajno povećana”, rekao je Gligorov. Beta