ŽENEVA, Grupacije koje predstavljaju male poljoprivrednike iz 40 zemalja svijeta podigle su glas protiv ishitrenog postizanja sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru Svjetske trgovinske organizacije (STO), tvrdeći da on neće rješiti krizu hrane.
Udruženja iz Evrope, Afrike, Azije – pretežno iz zemalja koje uvoze hranu, kao što su Japan,Švajcarska, Indija, Južna Koreja i Šri Lanka – ali i iz Kanade, tvrde da bi sporazum mogao da upropasti male farmere, naškodi prirodnoj sredini i poveća glad u svijetu, prenio je Rojters.
Njihovo zajedničko saopštenje, objavljeno na konferenciji za štampu u Ženevi, predstavlja negaciju uvreženog mišljenja o nužno suprotstavljenim interesima “bogatog sjevera” i “siromašnog juga”, ocjenio je Rojters.
U saopštenju stoji da je “jasno da nije manjak trgovanja doveo do krize na tržištu hrane, nego manjak proizvodnje”. To se ilustruje podatkom da je između 2000. i 2006. godine globalni promet poljoproduktima rastao dva puta brže od agrarne proizvodnje.
“Od trgovinske liberalizacije korist će imati samo velike poljoprivredne korporacije i multinacionalne trgovinske kuće, na račun malih poljoprivrednika”, ističu predstavnici farmera 40 zemalja. Neke od tih kompanija su iz Evropske unije, ali većina ih je iz Brazila, Argentine, SAD i Australije, tvrdi Peka Pesonen, šef COPA-COGEKA, poljoprivrednog lobija EU.
Pesonen smatra da bi rješenjima koja će se usvojiti morale da budu dozvoljene subvencije domaće poljoprivrede i uvozne carine kako bi se malim farmerima obezbjedila sredstva za život i zaštitila prirodna sredina i lokalna proizvodnja hrane.
Pesonenova strahovanje djele i predstavnici poljoprivrednika siromašnih afričkih zemalja. Oni se plaše da bi preteranim smanjenjem carina za uvoznu hranu, moćni strani izvoznici istisnuli lokalne poljoprivredenike sa domaćeg tržišta.
“Plašimo se da će predlozi koji su trenutno na stolu potkopati sposobnost mnogih zemalja širom svijeta da svom stanovništvu obezbjede neodložno potrebnu prehrambenu sigurnost i stabilnost”, piše u saopštenju.
Prema prijedlogu STO, države će biti u mogućnosti da dio svoje poljoprivredne proizvodnje zaštite od uticaja sniženja carina, a najveću zaštitu trebalo bi da uživaju zemlje u razvoju, naročito one najsiromašnije.
Neke zemlje u razvoju, međutim, strahuju i od takvih rješenja. Tako paragvajski ministar spoljnih poslova Ruben Ramires ističe da se 70 odsto izvoza poljoprivrednih proizvoda njegove zemlje (mesa, soje, kukuruza…) plasira u druge zemlje u razvoju. On se plaši da bi pomenute “zaštitne mjere” mogle da budu zloupotrebljene. “Ne smije se dozvoliti da ovi pregovori stvore nove vrste protekcionizma”, upozorava Ramires.
Sporazum o slobodnoj trgovini neće riješiti krizu hrane
