BEOGRAD, Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar-april ove godine iznosi 2,6 milijardi dolara i veći je za 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku Srbije.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Srbije u periodu januar-april porasla je za 26 odsto u odnosu na isti period lani i dostigla je 10,01 milijardi dolara. Pri tome je izvoz povećan za 32,5 odsto, dostigao je vrijednost i od 3,72 milijarde a uvoz je bio veći za 22,4 odsto i iznosio je 6,3 milijardi dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 59,1 odsto i veća je u odnosu na isti period lani, kada je iznosila 54,6 odsto.
U strukturi izvoza preovlađuju proizvodi za reprodukciju 70,1 odsto, slijede roba za široku potrošnju 23,1, i oprema 6,8 odsto. U strukturi uvoza takođe su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju 57,1 odsto, zatim slijede roba za široku potrošnju 15,4 odsto i oprema 11,2 odsto.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija, gdje se izvezla roba za 473,1 miliona dolara, Njemačka sa 417,9 miliona i BIH sa 341,4 miliona dolara.
U uvozu, glavni partneri su bili Rusija, odakle se uvezlo robe u vrijednosti 825,6 miliona dolara, Njemačka sa 625,8 miliona i Italija sa 503,3 miliona dolara. Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice EU čine više od polovine ukupne razmjene, a a drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmjeni od 400,1 milion dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika.
Sa područja CEFTE najviše se uvozila električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 923,3 miliona dolara, a uvoz je 523,2 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 176,5 odsto.
Posmatrano pojedinačno, najveći suficit u razmjeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom. U tom periodu Srbija ima suficit u razmjeni roba i sa Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, prije svega, nafte i gasa. U izvozu najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, žitarice i proizvodi od njih, električne mašine i aparati i povrće i voće.
Izvoz tih proizvoda čini 37,3 odsto ukupnog izvoza. Najveće učešće u uvozu imaju nafta i naftni derivati, prirodni gas, drumska vozila, obojeni metali i industrijske mašine za opštu upotrebu, a njihov uvoz čini 28,6 odsto ukupnog uvoza. Emg.rs
Spoljnotrgovinski deficit Srbije povećan za 10,3 odsto
