MADRID, Klijenti španskih banaka moraju da pretrpe udarac na svoju štednju u okviru sporazuma za spas posrnulih banaka, kaže ministar finansija Španije Luis de Gindos.
De Gindos je u parlamentu u Madridu rekao da novi zakon o regulaciji rizične ušteđevine i investicija neće zaštititi štediše koji su već investirali u banke, uključujući kupce takozvanih “preferencijalnih akcija”
Posrnule španske banke “moraće da doprinesu sopstvenim sredstvima koliko god mogu svom restrukturisanju”, rekao je De Gindos, citirajući uslove koje su lideri evrozone postavili u okviru dogovora za spas banaka.
“To znači da troškove restrukture neće snositi samo država Španija, već i oni koji su uložili u banke”, dodao je on.
“Izmjenićemo zakone da se to ne bi dešavalo u budućnosti… ali, nažalost, izmjene se ne mogu primjenjivati retroaktivno”, poručio je ministar.
Brojni klijenti španskih banaka kupili su preferencijalne akcije koje su banke ponudile tokom restrukture iz 2009. godine, ali mnogi od njih navode da su obmanuti u vezi rizika i da su vjerovali da je to samo novi način štednje.
Prema memorandumu o razumjevanju u vezi kredita za spas finansijskog sektora, vrijednog do 100 milijardi evra, Španija je pristala na to da banke i akcionari preuzmu “sve moguće” gubitke prije nego što pomoć bude isplaćena.
To će prenijeti dio tereta banaka na vlasnike preferencijalnih akcija, koje nude regularne kamatne stope i prioritet u isplati dividendi, ali i nose veći rizik i ne nose pravo glasa.
Socijalistička opozicija u španskom parlamentu navela je da nije pravedno da obične štediše plaćaju zbog problema banaka.
Španske banke posrću pod teretom nenaplativih kredita nagomilanih tokom perioda pucanja balona nekretnina iz 2008. godine, što je Španiju uvelo u recesiju.
Novi rekord rizičnih zajmova u Španiji
Obim nenaplativih kredita u rukama španskih banaka, uglavnom iz sektora nekretnina, dostigao je u maju najviši nivo od 1994. godine od 8,95 odsto, saopštila je centralna banka Španije.
U saopštenju se navodi da je nivo zajmova koji se smatraju “sumnjivim”, i pod rizikom su da neće moći da budu otplaćeni, dostigao 155,841 milijardu evra ili 8,95 odsto ukupnih zajmova španskih banaka.
Obim rizičnih kredita je od početka godine u konstantnom porastu, od 8,15 odsto iz februara do 8,37 odnosno 8,72 odsto iz naredna dva mjeseca.
Krajem 2008. godine, nivo nenaplativih kredita u Španiji iznosio je svega 3,37 odsto, ali je pucanje balona nekretnina otkrilo brojne slabosti koje su rezultirale time da je Madrid morao da zatraži pomoć od partnera iz evrozone.
Zemlje evrozone su 9. juna otkrile plan kojim bi bilo obezbjeđeno do 100 milijardi evra za pomoć španskim bankama, koje do novembra treba da grupišu svoje rizične zajmove u takozvanu “lošu banku”.
Pomoć za španske banke postala je prioritet nakon što je jedna od najvećih španskih banaka, Bankija, u maju zatražila pomoć Španije od 23,5 milijardi evra. Tanjug
