BEOGRAD, Svjetska banka snizila je svoju prognozu privrednog rasta za zapadni Balkan na 3,2 odsto u 2018. godini sa prethodne od 3,3 odsto i upozorila da su neophodne strukturne reforme ako ovaj region želi da ostvari srednjoročni održivi rast.
Banka je, takođe, saopštila da očekuje rast u regionu od 3,5 odsto 2019. godine, što je manje u odnosu na predviđenih 3,6 koliko je prognozirano u novembru 2017. godine. Region uključuje Albaniju, samoproglašeno Kosovo, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.
U izvještaju se navodi da su samo Srbija i BiH zabilježile višak u budžetu 2017. godine, dok je u ostatku regiona i dalje prisutan deficit podstaknut potrošnjom, često na loše odabranim socijalnim beneficijama i subvencijama.
Kao ključne rizike za budućnost, Banka je identifikovala protekcionizam, normalizaciju globalnih kamatnih stopa i nizak potencijalni rast.
“Ti rizici mogu se ublažiti racionalizacijom trošenja kako bi se stvorio fiskalni prostor za reforme u cilju jačanja rasta i strateškim pristupom radi jačanja konkurentnosti“, navodi se u saopštenju.
Prije globalne finansijske krize 2008. godine, zemlje Balkana bile su preplavljene jeftinim kapitalom koji je uticao na prosječan rast od pet do sedam odsto godišnje.
Međunarodni monetarni fond i druge međunarodne organizacije pozvali su region zapadnog Balkana da redukuje javne sektore, provede reformu penzionog sistema i privatizuje državne kompanije kako bi se riješio rast budžetskog deficita i problem nezaposlenosti.
Svjetska banka navodi da, dok je stopa nezaposlenosti pala u većini zemalja 2017. godine, ona se kretala od 13,5 odsto u Srbiji do 30,4 odsto u samoproglašenom Kosovu.
“Više od 80 odsto novih radnih mjesta je u uslužnoj djelatnosti, većinom u maloprodaji i prodaji na veliko uz podršku rasta potrošnje”, navodi se u izvještaju.
Banka navodi da će pažljivo finansijsko i javno investiranje i budžetsko upravljanje pomoći da se osigura umanjenje fiskalnih rizika povezanih sa investicijama. Srna