MOSKVA, U periodima krize ruske kompanije 1,5 puta češće pribjegavaju smjeni generalnih direktora nego u normalnim vremenima, kako bi poboljšali poslovanje.
Samo strateške kompanije, koje imaju garantovanu podršku države, ne žure da sprovedu kadrovske promjene, pokazalo je istraživanje ruskog Nacionalnog istraživačkog univerziteta Više škole za ekonomiju (NIU VŠE).
Smatra se da efikasnost poslovanja kompanije umnogome zavisi od ličnosti njenog generalnog direktora.
U redovnim uslovima, pod jednim direktorom prihodi i profit mogu da rastu, a pod drugim da padaju. Uticaj direktora na poslovanje je još veći u kriznim periodima kada je potrebna primjena složenih mehanizama upravljanja.
Sprovedena empirijska analiza je pokazala da veza između smjene generalnih direktora i kasnijeg povećanja efikasnosti kompanije stvarno postoji, prenosi Finmarket.ru.
Kada je na mjesto bivšeg generalnog direktora u vrijeme krize 2008-2009. godine dolazio novi rukovodilac, oporavak je bio brži nego tamo gde nije bilo kadrovskih promjena. Godinu dana posle smene rukovodioca prodaja je povećana, profit je porastao.
Pri tome u kompanijama sa lošim finansijskim pokazateljima (sa padom prometa i profita) do smjene direktora je dolazilo češće od prosjeka na tržištu. Što su veći bili prihodi kompanija, tim je manja bila vjerovatnoća smjene generalnog direktora.
Uzorak za istraživanje činilo je 355 najvećih kompanija iz različitih oblasti privrede (industrijski sektor, elektroenergetika, finansije, trgovina, poljoprivreda, transport…), od kojih su 17 odsto bila državna preduzeća, 19 odsto strana, ostatak privatne firme.
Među njima je bilo i 97 kompanija koje su se u vrijeme krize 2008-2009. godine našle na spisku strateških, to jest onih kojima je data podrška države.
Podaci o poslovanju kompanije i njihovih direktora se odnose na period od 2003. do 2012. godine.
Prema ovom istraživanju, 2005. godine je smeni direktora pribjegavalo 14 odsto kompanija, 2009. godine je učestalost kadrovskih promjena porasla na 23 odsto, da bi 2011. ponovo pala na 16 odsto.
U prosjeku radni staž generalnog direktora u jednoj organizaciji u periodu od 2003. do 2012. godine, nije bio duži od 4,1 godine.
Stručnjaci VŠE su takođe odlučili da razjasne kojim se pretendentima na funkciju direktora daje prednost – ljudiuma koji već rade u datoj kompaniji ili kadrovima iz drugih organizacija.
Za razliku od zapadnih kompanija, gdje generalnog direktora na toj poziciji pretežno nasjleđuje čovjek koji već radi u firmu, u ruskim preduzećima je samo u 43 do 48 odsto slučajeva generalnog direktora nasleđivao čovjek iz te kompanije. Tanjug