SARAJEVO, Rajfajzen banka saopštila je da je očekivana stopa ekonomskog rasta za BiH smanjena za 50 baznih poena, odnosno na dva odsto u godini za godinu.
Iz Banke pojašnjavaju da su se u drugoj polovini 2015. godine materijalizovali ekonomski rizici koji mogu uticati na bazni scenario.
U saopštenju se ističe da je usljed političke nestabilnosti evidentno da se u ovoj godini ne može očekivati početak investicionog ciklusa u elektro-energetski sektor, kao ni potpisivanje novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/.
S druge strane, ekonomski oporavak Evropske unije podstakao je pozitivan momentum u izvozno orijentisanim sektorima ekonomije BiH, koji će ostati ključni pokretači ekonomskog rasta zemlje.
“Imajući u vidu koherentnost kretanja pokazatelja realne ekonomije i bankarskog sektora, ključni indikatori banaka BiH takođe bilježe niske jednocifrene stope rasta. Naime, prema posljednjim dostupnim podacima iz jula 2015. godine, ukupni krediti banaka u BiH ostvarili su rast od svega 2,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, vođeni isključivo kreditnim plasmanima prema stanovništvu”, navodi se u saopštenju.
Iz banke dalje navode da pozitivna očekivanja za ekonomiju BiH u narednoj godini ostaju nepromijenjena – da će ekonomija BiH konačno promijeniti svoj kurs iz izvozno orijentisane u investiciono orijentisanu ekonomiju, što predstavlja bazni scenario za 2016. godinu i što će stvoriti pretpostavke i za značajno snažniji kreditni rast bankarskog sektora u zemlji.
“Iz tog razloga se u narednoj godini može očekivati realni rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, što će biti najviša stopa rasta ekonomije nakon 2008. godine”, navodi se u saopštenju.
Kako su očekivanja kineskog rasta revidirana sa silaznom putanjom, podaci rasta iz država Srednje i Jugoistočne Evrope ostaju stabilni, iako vodeći indikatori za Poljsku, Mađarsku i Češku pokazuju znakove usporavanja još od ljeta.
Za razliku od ostalih tržišta u razvoju, jedno održivo smanjenje rasta bruto društvenog proizvoda u Kini neće uticati na države Srednje i Jugoistočne Evrope, s obzirom da postoji samo nekoliko direktnih trgovačkih odnosa.
Sekundarni efekti mogli bi se pojaviti u NJemačkoj, ali će se, takođe, djelimično poravnati zbog pozitivnih efekata na cijene resursa i energije.
Pored Kine, američka monetarna politika i očekivani porast kamatnih stopa koji bi doveo do jačanja američkog dolara su glavna briga tržišta u razvoju.
Takođe, u ovoj perspektivi, Srednja i Jugoistočna Evropa će imati samo jedan ograničeni uticaj s obzirom da region ima snažne veze sa evrom, te da se samo nekolicina kompanija Istočne Evrope finansira u američkim dolarima.
“Ukupno, naše prognoze za bruto društveni proizvod u 2016. godini od 3,1 odsto za region Srednje Evrope su nešto ispod trenutne prognoze rasta od 3,6 odsto za 2015. godinu. Međutim, u Jugoistočnoj Evropi očekujemo rast bruto društvenog proizvoda a za 0,4 poena na 2,8 odsto u 2016. godini zbog trenda oporavka u Srbiji i Hrvatskoj”, navodi glavni analitičar Istraživačke ogranizacione jedinice Rajfajzen banke internešnel Peter Brecinšek.
U Srbiji se očekuje rast bruto domaćeg proziva od 2,5 odsto naredne godine sa nule, koliko je bio na početku ove godine. Hrvatska bi trebala biti u mogućnosti da udvostruči trenutnih 0,5 odsto rasta bruto društvenog proizvoda na jedan odsto u 2016. godini.
Brecinšek dodaje da Rumunija ostaje pokretač regiona sa stabilnim rastom od 3,5 odsto. Srna
