Slučaj banjalučke Toplane: “Pravno divljaštvo” koje će unijeti dodatnu nesigurnost u domaćem pravosuđu

BANJALUKA – Iako je Toplana Banjaluka prinudnim otkupom akcija manjinskih akcionara prije dvije godine postala stoodstotno vlasništvo Grada, odlukom Višeg privrednog suda prošlog mjeseca poništena je odluka o njihovom prenosu.

Ovo se dogodilo nakon što je proces prenošenja vlasništva okončan i akcije upisane na novog vlasnika u Centralnom registru hartija od vrijednosti, a zakonski rokovi za podnošenje tužbi istekli. Kako tvrde naši sagovornici, sud je uvažio tužbe nekoliko manjinskih akcionara, iako su podnesene nakon isteka zakonskog roka, pa sada nikome nije jasno hoće li odavno bivši mali akcionari, njih skoro 400, koji su prvobitno prinuđeni da svoje akcije prodaju, biti u poziciji da ih opet otkupe, milom ili silom. Presuda ovog suda, naime, samo je poništila odluku vanredne skupštine akcionara, ali nije precizirala šta se sa time treba dalje učiniti.

Iako većina pravnih stručnjaka upoznatih sa ovom situacijom smatra da se radi o nesprovodivoj odluci, ma šta da se dalje odluči, oni ističu da se ovdje radi o primjeru “pravnog divljaštva” u kojem se dopušta beskrajno preispitivanje pravosnažno okončanih sudskih odluka i poništavanje odluka na kojima su zasnovane, čime se trasira put u pravnu nesigurnost.

Iz ovih razloga, zastupnici Grada i Toplane, prije nekoliko dana podnijeli su zahtjev za reviziju ove sudske odluke žaleći se na povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primjene materijalnog prava, tražeći da se nova presuda ukine i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovni postupak i odlučivanje.

Advokatica Bojana Vranješ, koja zastupa Toplanu, u ovom slučaju smatra da je tužilac neblagovremeno podnio tužbu kojom traži da se poništi odluka o prenosu akcija manjinskih akcionara na otkupioca jer je Zakonom o privrednim društvima jasno propisano da je “rok za podnošenje tužbe kojom se traži pobijanje ove skupštinske odluke 30 dana od dana donošenja te odluke”.

“Ovo je primjer odluke koja je u praksi nesprovodiva. Presudom je poništena odluka kojom je izvršen prenos akcija sa manjinskih akcionara na Grad Banjaluku, iako je taj proces završen i postoji pravosnažna sudska odluka o tome. Akcije manjinskih akcionara su otkupljene prije dvije godine, a predmetnom presudom, koja je donesena po tužbi koja je trebalo da bude odbačena jer nije podnesena u zakonskom roku, poništava se odluka koja je predstavljala pravni osnov za upis prenosa akcija na Grad Banjaluku u nadležnom registracionom sudu”, kaže ona za eTrafiku.

Vranješeva dodaje da društvo i jeste dostavilo dokaz da nema tužbe kojom se traži poništavanje odluke o prenosu akcija manjinskih akcionara, ali uprkos tome i bez obzira na to što je naknadno podnesena tužba, mimo tog roka koji je zakonom propisan jasno i nedvosmisleno, sud je postupao po tužbi i donio prvostepenu, pa onda i drugostepenu odluku.

“Zato sada imamo situaciju koja, ako se uzmu u obzir odredbe zakona o privrednim društvima koje regulišu postupak prenosa akcija manjinskih akcionara na otkupioca, pravno nije moguća”, kaže naša sagovornica.

Kako su mali akcionari ostali bez udjela u Toplani?

Toplana a.d. Banjaluka je 14. decembra 2017. godine održala vanrednu sjednicu skupštine akcionara na kojoj je usvojena odluka o prenosu akcija manjinskih akcionara na Grad Banjaluku. Ovo je učinjeno nakon što je Grad koncentrisao preko 90 odsto učešća u osnovnom kapitalu Toplane čime su se stekli uslovi da se po sili zakona akcije manjiskih akcionara otkupe. Zakon kaže da svaki akcionar koji ima preko 90 odsto učešća u nekoj firmi može prinudno da otkupi preostalu količinu akcija. Isto tako, svaki akcionar koji je član akcionarskog društva gdje postoji većinski vlasnik koji ima preko 90 odsto učešća u osnovnom kapitalu, može da proda svoje akcije tom akcionaru i da ga obaveže da ih kupi.

Jedan od akcionara je 5. februara 2018. godine podnio tužbu kojom traži poništenje odluke o prenosu akcija manjinskih akcionara na otkupioca i to dvadesetak dana nakon isteka roka za podnošenje tužbe, ali koju je sud ipak uvažio i nastavio postupanje po njoj, iako je u međuvremenu završen prenos i upis akcija na Grad.

Prvostepena presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci donesena je 17. septembra prošle godine i u njoj je prvi put poništena odluka vanredne skupštine akcionara Toplana a.d. Banjaluka o prenosu akcija manjinskih akcionara na otkupioca, a tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.200 KM sa zakonskom zateznom kamatom pod prijetnjom prinudnog izvršenja. Ova presuda je potvrđena i odlukom Višeg privrednog suda 25. juna ove godine, nakon čega je uslijedilo ulaganje revizije kojom se traži ukidanje ove presude u cijelosti.

Uslijedile su i druge tužbe, a prema saznanjima našeg portala, donesene su tri presude, dok se u narednim mjesecima očekuju i još neke. Većina akcionara u svojim tužbama tvrdi da nisu blagovremeno obaviješteni o održavanju vanredne sjednice akcionara na kojoj je donesena odluka o prodaji akcija Gradu.

Šta su potencijalne posljedice ovih presuda?

Kada bi se u nekom slučaju, hipotetički sprovodila ova odluka, smatraju naši sagovornici, grad bi morao obezbijediti bivšim akcionarima da otkupe svoje akcije uz vraćanje novca za otkup. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa akcionarima koji nisu ni znali da su im akcije prodate, sa onima koji su preminuli u međuvremenu, sa onima koji su se odselili, potrošili novac ili prosto više ne žele da imaju učešće u firmi koja je na izdisaju i grca u dugovima? Da li bi u ovoj situaciji oni morali da otkupe svoje akcije, kako bi ih ponovo prodali “po sili zakona” ili nešto treće?

Vranješeva kaže da ova presuda poništava odluku o prenosu akcija manjinskih akcionara na otkupioca i ništa drugo. Ne navodi se niti se nalaže nekome organu šta da uradi, nije naloženo da se upišu akcije na manjinske akcionare od kojih je izvršen otkup i da oni vrate novac, niti bilo šta drugo. Samo je poništena skupštinska odluka.

Kako ova presuda poništava odluku i ništa više ne govori, niti obavezuje bilo koji drugi organ da nešto uradi, ostaje nejasno šta će dalje biti.

To otvara i ova pitanja: Kako je moguće da sud u prvom i drugom stepenu donosi odluke koje nije moguće sprovesti i kakve su posljedice ovakvog sudovanja? Kakve su posljedice same odluke i šta će se desiti ako se samo deset ili 20 odsto bivših malih akcionara odluči na tužbu? Hoće li se u 40 ili 80 tužbi odlučiti istovjetno ili će odluke biti različite? Hoće li onda Grad morati da omogući vraćanje akcija?

Advokat Ranko Dukić koji zastupa nekoliko malih akcionara, uključujući i onog koji je “dobio” prvu presudu protiv Toplane i Grada Banjaluka, vjeruje da neće biti povratka akcija bivšim vlasnicima, ali da se mora trasirati put kojim će se odgovoriti na pitanje šta će uopšte biti sa Toplanom.

 “Sve ima svoje vrijeme i ne žurite sa pitanjima i odgovorima. Treba sačekati i vidjeti šta će biti. Ne valja ići u hajku. Mislim da nema povratka akcija malim akcionarima, zato dileme još nisu razjašnjene. Ako bi se vraćalo nazad, onda se ulazi u pravnu nesigurnost. Tu dolazimo do vašeg pitanja da li građanin ima pravo da bude siguran u ovu državu i u kakvoj mi državi živimo”, kaže Dukić za eTrafiku.

Na pitanje šta će njegov klijent imati uopšte od ove presude, on je kratko rekao: “Satisfakciju”.

“To je ono što se najčešće i dobije. Treba zaista krajnje objektivno, stručno pristupiti tom poslu. Toplana je naša, svih nas i svima nama treba. Na početku postupka su se pozivali na propuštanje roka za podnošenje tužbe. To što su oni naveli da je skupština akcionara održana 14. decembra 2017. godine je njihova tvrdnja, ne naša. Mi želimo da se vidi vrijednost tih akcija s obzirom na vrijeme kada su bile izložene prodaji i njihova procjena. Moj klijent nije znao šta je ‘Toplana’ uradila sa njegovim akcijama, nije bilo saznanja, komunikacije, niti su ikoga obavijestili. Zakon kaže jasno da su oni morali obavijestiti akcionare o prodaji, ali to nije učinjeno na pravi način. Mi tragamo i za podacima koliko je bilo akcionara. Više malih akcionara je podnijelo tužbe i ima još advokata koji rade na ovim slučajevima. Mislim da su do sada donesene tri istovjetne presude i ima ih još, a ja očekujem da će se to još dešavati. Suštinsko pitanje ovog spora se ne rješava ovim predmetom, a to je šta će biti sa Toplanom. Mislim da će se za par mjeseci nazirati neki odgovor na to pitanje”, rekao je Dukić za naš portal.

Grad bez odgovora, brokeri iznenađeni novom praksom

Na pitanje kako bi se ova odluka uopšte mogla sprovesti, on je rekao da postoje i one koje je donio Ustavni sud, pa nisu sprovedene. Za sve se, kaže on, mora sačekati okončanje postupaka koji će trasirati put izlaska iz pravnog vakuuma, odnosno prostora koji nije popunjen pravnom normom.

“Treba biti smiren i sačekati dok se skupe svi dokazi i dok se činjenice sagledaju. Ovo je odluka koju će sada preispitivati Vrhovni sud RS koji zna u posljednje vrijeme promijeniti stav, pa zato onda sačekajmo”, rekao je Dukić.

Inače, mali akcionari imaju rok od tri godine da se jave i zatraže isplatu ako su saznali da su im akcije prodate po sili zakona. Kada neki većinski akcionar otkupljuje akcije morao bi da obezbijedi novac za svih deset odsto akcija koje su mu preostale za kupovinu, ne samo one akcionare koji pristaju na prodaju. Kupac novac prenosi na Centralni registar hartija od vrijednosti koji se onda po zahtjevu akcionara prenosi na njegov račun u iznosu kolika je vrijednost prodatih akcija.

Akcionari koji se ne jave po isteku tri godine, gube pravo na isplatu i njihov novac ide u budžet RS. Po Zakonu o privrednim društvima kada se sprovodi bilo koji postupak u kojem se usvajaju odluke na sjednici društva akcionara ukoliko je statutom predviđeno dovoljna je objava na stranici Banjalučke berze i u dvoje dnevnih novina, zbog čega se često dešava da ih veliki broj akcionara ni ne vidi.

S obzirom na to da se sve ovo tiče Grada Banjaluka i da bi budžet mogao opet biti izložen značajnim troškovima zbog niza postupaka vezanih za “Toplanu”, pokušali smo saznati koliko je tačno malih akcionara imala “Toplana” a.d. Banjaluka od kojih je Grad otkupio akcije, po kojoj cijeni, da li je za to bilo potrebno kreditno zaduženje, kakav je stav Grada po pitanju ove presude i kakve bi mogle biti eventualne posljedice. Nažalost, do zaključka ovog teksta nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.

Branko Kecman, vlasnik kuće “Advantis Broker” kaže da do sada nije vidio ovakvu situaciju.

“Do sada se nisam susreo sa ovakvom situacijom. Za sveukupni ekonomski napredak je neophodna pravna sigurnost za sve učesnike u privrednim aktivnostima, a pogotovo na tržištu kapitala nezavisno od toga da li se radi o velikim i ključnim, kontrolnim akcionarima ili malim. Svi bi trebalo da imaju jednak tretman”, rekao je Kecman za naš portal.

On je dodao da su prema njegovim informacijama isplaćeni akcionari koji su Centralnom registru dostavili broj bankovnog računa, tako da informacija koliko akcionara je isplaćeno može se dobiti samo od Centralnog registra. Pravo na isplatu zastarjeva u februaru sljedeće godine nakon čega će se sva neisplaćena deponovana sredstva prenijeti na budžet RS. On kaže da su pravo na isplatu imala 382 akcionara, ukupan broj akcija 1.294.768, a vrijednost akcija je 25 895 KM jer je naknada iznosila 0,02 KM po akciji.

U Centralnom registru ne znaju presudu, Viši privredni sud ne daje tumačenja

U Centralnom registru su nam rekli da nemaju informaciju da je Viši privredni sud u Banjaluci poništio odluku vanredne skupštine akcionara Toplana” a.d. Banjaluka niti su obaviješteni od strane nadležnih institucija da se vodi sudski spor, odnosno da je odluka skupštine akcionara pobijana od strane manjinskih akcionara.

“Do 31. jula ove godine novčana naknada je isplaćena za 110 manjinskih akcionara što predstavlja 28,80 odsto od ukupnog broja akcionara čije su akcije bile predmet prenosa na otkupioca Grad Banjaluka i 36,14 odsto od deponovanog novčanog iznosa namijenjenog za isplatu manjinskih akcionara emitenta “Toplana a.d. Banjaluka”, rekli su nam u ovoj instituciji.

Na pitanje kako komentarišu novonastalu situaciju, rekli su da “Centralni registar ne može da komentariše sudske odluke i daje svoje mišljenje o sudskim odlukama pogotovo uzimajući u obzir Centralni registar nije bio jedna od strana u sudskom postupku.”

Odgovore na pitanja zatražili smo i od Višeg privrednog suda u kojem su nam rekli da ne mogu komentarisati presudu, ali ni dostaviti tumačenja koja se odnose na sadržaj presude.

“Nismo u mogućnosti davati tumačenja niti pojašnjenja pravnih posljedica koje proizvodi presuda Višeg privrednog suda. Strana koja izgubi spor, dužna je postupati po pravosnažnoj sudskoj presudi“, rekli su, između ostalog, u ovom sudu. eTrafika