BANJALUKA, Sve više radnika u Srpskoj, zaposlenih uglavom u realnom sektoru, rade u teškim uslovima, bez plate i doprinosa, a u posljednje vrijeme ugroženo im je i pravo da se sindikalno organizuju da bi se izborili za svoja prava, ocijenila je , predsjednica Saveza sindikata RS, Ranka Mišić.
Zbog toga će, dodaje Mišićeva, Praznik rada ove godine proteći u znaku priprema za generalni štrajk upozorenja koji je najavljen za 12. maja. Da se položaj radnika u privredi iz dana u dan pogoršava i da oni nemaju razloga za slavlje slaže se i Obrad Belenzada, predsjednik Konfederacije sindikata RS. On, međutim, ističe da neće podržati najavljeni generalni štrajk, jer smatra da je to sredstvo za postizanje političkih poena.
Koji su osnovni zahtjevi radnika koji bi mogli da dovedu poboljšanja njihovog položaja?
MIŠIĆEVA: Naši zahtjevi su dostavljeni socijalnim partnerima, odnosno Uniji udruženja poslodavaca RS i Vladi RS, a odnose se na dosljedno poštovanje Zakona o radu RS. Radnici traže samo ono što im pripada, a to su redovne plate, uz poštovanje najmanje cijene rada, koja iznosi 320 maraka, te uplatu doprinosa za obavezne vidove osiguranja, što bi trebalo da kontroliše Poreska uprava RS. Tražimo da se potpiše Opšti kolektivni ugovor kao osnovni akt kojim će biti utvrđena minimalna prava radnika i data šansa granskim sindikatima da učine više za radnike. Vlada RS prihvatila je naše zahjeve i pristala na opšti kolektivni ugovor, što poslodavci, nažalost, nisu učinili. To samo govori da nemaju sluha za probleme u kojim grcaju radnici.
BELENZADA: Tražimo da se privreda dodatno rastereti tako što će se doprinosi i porezi na primanja poput terenskog dodatka, toplog obroka, zimnice i regresa osloboditi za najmanje deset odsto. Efekti tog rasterećenja trebalo bi da idu u pravcu popravljanja materijalnog položaja radnika, a ne u korist poslodavaca. Nećemo prihvatiti opšti kolektivni ugovor koji je za nas tajna i koji nije prošao javnu raspravu, niti su u njegovom donošenju učestvovali svi sindikati. Ukoliko ugovor bude potpisan, učinićemo sve da ga osporimo i stavimo van snage. Smatramo da je neophodno donijeti novi zakon o radu RS.
Šta je cilj generalnog štrajka upozorenja i ko će ga podržati, uzimajući u obzir da su zaposleni u javnom sektoru u solidnom položaju?
MIŠIĆEVA: Generalni štrajk upozorenja jeste sredstvo pritiska na socijalne partnere da poštuju zakon i kolektivne ugovore, a nikako cilj, jer cilj radnika jeste da rade i budu plaćeni za svoj rad. U ovom trenutku štrajkovaće oni čija su prava potpuno ugrožena, a takvih je mnogo. Iz solidarnosti treba da ih podrže oni koji imaju relativno redovnu isplatu plata i uplatu doprinosa, jer ukoliko nema novostvorene vrijednosti i radnici ne primaju platu u realnom sektoru, ugrožene su i penzije, boračka prava, priliv sredstava u budžet RS i lokalnih zajednica. Dakle, ovaj štrajk je uperen protiv onih koji krše osnovna radnička prava i od opšteg je interesa za sve.
BELENZADA: Štrajk ima smisla, ali zahtjevi nemaju, jer ne donose nikakvu korist radnicima. Ovim štrajkom očekuje se od onih koji su u privilegovanom položaju da se bore za obespravljene radnike, što je van pameti. To pokazuje da je štrajk organizovan samo sa ciljem da bi se prikuplili neki poeni, a ne zato što može da napravi pomak u rješavanju radničkih problema. Činjenica da je štrajk organizovan u periodu od deset do 11 časova za vrijeme pauze za topli obrok pokazuje da je sve to neozbiljno i mi takav štrajk nećemo podržati.
Može li se rješenje pronaći za pregovaračkim stolom, a ne na ulici?
MIŠIĆEVA: Naravno, bilo je pokušaja, ali bez sluha od strane poslodavaca, zbog čega smo odlučili da organizujemo generalni štrajk upozorenja, jer moramo da stanemo u kraj bahatim poslodavcima koji ne daju platu radnicima i još siju strah i trepet u svojim preduzećima. Spremni smo na sve, od štrajka upozorenja do potpune obustave rada da bi zaštitili radnike, ali smo takođe uvijek spremni i na dogovor.
BELENZADA: Podsjećamo da smo mi zaobiđeni u raspravi i izradi Prijedloga opšteg kolektivnog ugovora, iako slobodno možemo tvrditi da smo većinski sindikat, koji okuplja radnike u privredi RS. Zahtjevamo da se pregovori vrate na početak, da bi u njima učestvovali svi sindikati iz privrede, a ne da kao što je sada slučaj u ime radnika u privredi pregovaraju predstavnici sindikata koji se finansiraju iz budžeta. Uvjereni smo da je upravo zato nemoguće postići dogovor i naći obostrano prihvatljiva rješenja, jer se pregovara s nekompetentnim predstavnicima.
MIŠIĆEVA: Spas u fondu solidarnosti
Predložili smo da bude formiran fond solidarnosti koji bi punila Vlada RS i preduzeća, a sredstva bi bila korištena za isplatu minimalne plate i uplatu doprinosa u preduzećima koja u određenom trenutku zbog krize nemaju dovoljno posla. Kada prođe krizni period, preduzeće bi nastavljalo s radom u punom kapacitetu, kaže Ranka Mišić.
BELENZADA: Poboljšati privredni ambijent
Ukoliko želimo da napravimo pomak, moramo da poboljšamo privredni ambijent i to je jedini izlaz iz teške situacije. Moramo da donesemo zakone koji će razvijati privredu, a ne gušiti i diskriminisati preduzeća kao što je to sada slučaj. Sve dok budemo zanemarivali privredu suočavaćemo se s problemima – ističe Belenzada. Fokus