BEOGRAD, Putarine u Srbiji spadaju među najskuplje u regionu, iako negde i ne postoji pun profil autoputa. Prihod od putarina u 2009. bio je 13,7 milijardi dinara.
Izuzetak je Hrvatska, u kojoj je drumarina skuplja, ali su i auto¬putevi mnogo bolji. Od granice te zemlje do Zagreba za 280 pređenih kilometara plaća se 1.509 dinara ili oko 15 evra, dok za 450 kilometara od Horgoša do Niša putarina staje 13,5 evra ili 1.300 dinara.
Ali u Makedoniji, koja ima isti sistem naplate, putarina od ulaska u zemlju iz Srbije do granice sa Makedonijom košta oko 310 dinara ili tri evra za 150 pređenih kilometara.
Kod nas na primer od Beograda do Novog Sada važi jedinstvena cena (240 dinara ili 2,5 evra) bez obzira na to da li se vozač isključi u Rumi ili putuje do glavnog grada Vojvodine.Takozvani otvoreni sistem naplate putarina,kako objašnjavaju u „Putevima Srbije”, postoji zato što još nije završen pun profil autoputa.
“Visinu putarine nije moguće obračunati po pređenom kilometru, jer na pojedinim mestima smerovi nisu fizički razdvojeni, te je okretanje, ulazak i izlazak moguć na više mesta. Otvoreni sistem naplate putarine primenjuje se na kraćim ili nedovršenim deonicama i u ostalim državama Evrope – Španiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Grčkoj. Čim se završe radovi na zatvaranju punog profila autoputa, što očekujemo do kraja ove godine, preći ćemo na naplatu po pređenom kilometru”, kaže Milenko Caković, direktor sektora za naplatu putarina u ovom javnom preduzeću.
Ako vozilo u našu zemlju uđe preko graničnog prelaza Batrovci, kod Šida, do Niša putarina košta 1.070 dinara ili 11 evra, a do Leskovca 1.260 dinara ili oko 13 evra.
Naš sagovornik se ne slaže sa konstatacijom da su kod nas putarine preskupe. Osim Hrvatske, u Italiji, koja ima sličan način naplate putarine, skuplje su nego kod nas, navodi on. Za relaciju od Trsta do Verone (256 kilometara) drumarina iznosi 22 evra, a od Trsta do Rima (673 kilometara) 37 evra.
“Visina putarine zavisi od onoga koji upravlja putevima. U Srbiji putevima upravlja vlada, pa samim tim ona propisuje visinu naknade. U pojedinim zemljama putevima upravljaju koncesionari koji sami određuju visinu putarine, ako to ugovorom nije drugačije uređeno. Na primer na autoputu M6 u Engleskoj putarina za šlepere je toliko skupa da kamioni taj put uopšte ne koriste”, ističe Caković.
U mnogim zemljama u okruženju važi sistem korišćenja autoputeva sa vremenskim ograničenjem, što se pokazalo kao najpovoljnije za vozače. Četiri dana korišćenja mađarskih drumova košta 6,40, u Austriji desetodnevna vinjeta košta 7,60, u Bugarskoj sedmodnevna staje četiri, dok u Sloveniji za isto vreme treba izdvojiti 15 evra. U Srbiji kaže Caković to nije moguće iz nekoliko razloga.
“Kod nas se 30 godina unazad ulagalo u infrastrukturu za naplatu putarine, tako da prelazak na drugačiji sistem naplate ne bi bio isplativ. Da bi se naplata putem vinjeta isplatila potrebno je imati izgrađenu dobru mrežu autoputeva, a pare ubirati na što je moguće duži vremenski period”, kaže naš sagovornik.
Kao primer navodi Sloveniju, koja je u 2008. godini imala minimalne vinjete od šest meseci, ali je pod pritiskom EU morala da skrati to vreme. Isto tako u 2008. godini, kada su im najkraće vinjete važile pola godine, Slovenija je zabeležila najmanji tranzit vozila kroz zemlju. Zbog uvođenja vinjeta ova država gubi oko 40 miliona evra.
“Veći deo našeg stanovništva živi dalje od zahvata autoputa i nije primoran da ga često koristi. Uvođenje vinjeta, pogotovo vremenskih, dovelo bi ih u neravnopravan položaj u odnosu na građane koji autoput često ili svakodnevno koriste”, ističe Caković. Politika
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ako je ovolika putarina na autoputu koga je izgradila bivša Jugoslavija, mogu misliti kolika će biti Štrabagova. Mnogi će ga zbog putarine izbjegavati, a to će povećati obavezu Vladi RS da namiri Štrabagu prihod do određenog nivoa. A to dalje znači biće pri registraciji vozila uveden neki novi namet.