NJUJORK, Na svjetskim su berzama cijene akcija prošle semice znatno porasle, zahvaljujući napretku u rješavanju dužničke krize u evrozoni i podacima koji bude nadu da bi američka privreda mogla izbjeći novu recesiju.
Na Wall Streetu je Dow Jones prošle sedmice ojačao 1,7 odsto, na 11.103 boda, dok je S&P 500 skočio 2,1 odsto, na 1.155 bodova, a Nasdaq indeks 2,7 odsto, na 2.479 bodova.
Prvog dana prošle sedmice cijene su akcija oštro pale, zbog čega je S&P 500 indeks potonuo na najniži nivo u 13 mjeseci, a u jednom je trenutku bio na gubitku 20 odsto u odnosu na svoj najviši ovogodišnju nivo, dosegnutu u aprilu.
Bila je to posljedica strahovanja ulagača da će dužnička kriza prerasti u finansijsku krizu, sličnu onoj iz 2008. godine. Grčka vlada priznala je, naime, u ponedjeljak da neće postići fiskalne ciljeve koji su joj zadani kako bi dobila novu tranšu međunarodnog kredita.
I pored oštrih mjera štednje, grčki budžetski manjak ove će godine dosegnuti 8,5 odsto BDP-a, što je više od ciljanih 7,6 odsto.
Kako su sve glasniji zahtjevi o povećanju uloge privatnih investitora u planiranom drugom paketu finansijske pomoći Grčkoj, sve su veći izgledi da bi vlasnici grčkih državnih obveznica, uglavnom banke, morali preuzeti veći teret restrukturiranja grčkog duga nego što je dogovoreno ranije. U junu je dogovoreno da bi banke otpisale 21 odsto vrijednosti njihova portfelja u grčkim dugovima.
Zbog toga su oštro pale cijene akcija u finansijskom sektoru.
Ali, u utorak je počeo nagli oporavak tog sektora, nakon što su zaredale vijesti da ministri finansija evrozone rade na zajedničkom planu za spašavanje banaka i njihovu dokapitalizaciju, u slučaju bankrota Grčke.
Pozitivno je na tržišta djelovala i najava Evropske centralne banke da će nastaviti kupovati državne obveznice članica evrozone te da će evropskim bankama ponuditi neograničene iznose jeftinih kredita sa rokom dospijeća od godinu dana sve do 2013. To će bankama olakšati finansiranje, s obzirom da već duže vrijeme međubankarsko tržište kratkoročnih kredita slabo funkcioniše.
Zabrinute zbog finansijske nestabilnosti, banke, naime, nevoljko kreditiraju jedna drugu, što potiče cijenu novca i otežava ionako složen položaj banaka, s obzirom na njihovu izloženost dugovima prezaduženih članica evrozone.
Odluka ECB-a potaknula je snažan rast cijena akcija banaka, pa je S&P indeks finansijskog sektora u samo tri dana skočio 8,8 odsto, a to je pozitivno uticalo i na šire tržište.
Ulagače su prošle sedmice ohrabrili i bolji nego što se očekivalo makroekonomski podaci, što je probudilo nadu da će američka privreda izbjeći recesiju.
Tako je npr. u septembru u SAD-u otvoreno 103.000 novih radnih mjesta, skoro dvostruko više nego što se očekivalo, a povećane su i procjene rasta zaposlenosti u julu i avgustu. Pored toga, stopa nezaposlenosti ostala je nepromijenjena na 9,1 odsto.
„Ovi podaci pokazuju da je američka privreda zapela, raste ispod potencijala, ali ne uronjava u novu recesiju“, kaže Omair Sharif, ekonomist u RBS-u.
I na evropskim su berzama cijene akcija prošle sedmice porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 3,4 odsto, na 5.303 boda, dok je frankfurtski DAX skočio 3,1 odsto, na 5.675 bodova, a pariški CAC 3,8 odsto, na 3.095 bodova. Na Tokijskoj je berzi, Nikkei indeks prošle sedmice oslabio 1,1 ofsto, na 8.605 bodova. Hina